Dana 13.7.1995. godine, srpski civilni policajci su autobusima doveli zatočenike, bosanske Muslimane, u Školu u Grbavcima, na glavnom putu u centru Orahovca, zaseoka severozapadno od Zvornika. Zatočenici su držani u fiskulturnoj sali. Čuvali su ih pripadnici Vojne policije Zvorničke brigade. Lične stvari i delove odeće morali su da ostave na gomili ispred škole. Kada je poslednja grupa dovedena, stotine zatočenika je već bilo u fiskulturnoj sali, tako da su neki bili prinuđeni da sede drugima u krilu.

Stražari su povremeno pucali u zidove i plafon. Zatočenici nisu dobili hranu, a vode je bili premalo. Nužda se mogla vršiti samo u kofu. Ranjenima nije ukazivana nikakva medicinska pomoć, a neki stariji ljudi su se onesvešćivali od vrućine. Najmanje dva zatočenika izvedena su iz fiskulturne sale, a ubrzo zatim se začula rafalna paljba. Jedan zatočenik, koji je ustao i uzviknuo: „Nemojte se, ljudi, bojati, ima nas dosta!”, ustreljan je na ulazu u salu pred ostalim zatočenicima.

Zatočenicima su vezane ruke i stavljeni su im povezi preko očiju. Svakom je data po šolja vode, a onda su ukrcani na TAM-ove kamione. U grupama su prevezeni na poljanu koja se nalazila otprilike kilometar od škole, na kojoj su pripadnici Inženjerske čete Zvorničke brigade počeli da kopaju veliku jamu.

Po dolasku, zatočenici su iskrcani i naređeno im je da se postroje. Na njih je potom pucano iz automatskih pušaka. Neki ranjeni zatočenici tražili su da ih ubiju, ali su neko vreme ostavljani da leže u bolovima, a onda je na njih ponovo pucano iz neposredne blizine. Mevludin Orić i njegov rođak su se držali za ruke kada je na njih otvorena vatra. Kada se livada napunila telima, vojnici su prešli na drugu livadu, udaljenu otprilike 800 metara, gde su nastavili sa ubijanjem. Kemal Mehmedović, koji je takođe preživeo streljanje, čuo je pucnje sa druge livade. Svedok PW-169 pravio se mrtav dok vojnici nisu otišli, i zatim pobegao.

Streljanje je preživeo i sedmogodišnji Fahrudin Muminović, koga je Svedok PW-101, vozač Zvorničke brigade, odveo u bolnicu u Zvorniku. Naredna dva dana su tela mrtvih zatočenika zakopavana u iskopanim jamama.

Tokom 1996. i 2000. godine izvršene su ekshumacije na dva lokaliteta primarnih prekopavanih masovnih grobnica, označenih kao „Lažete“ 1 i 2. Platnene trake koje su „verovatno korišćene kao povezi za ruke i oči” nađene su uz tela u obe grobnice.

Forenzički dokazi povezuju sedam sekundarnih grobnica lociranih na putu za Hodžiće sa grobnicama na lokacijama „Lažete“ 1 i 2. Najmanje 839 muškaraca je ubijeno u Orahovcu.