Kostadin Popović
Bosanski Srbin iz Kravice, radnik u rudniku boksita „Milići“. Zarobljen je 7.1.1993. godine tokom borbi u Kravici i odveden u SJB Srebrenica, gde je svakodnevno
Zatočenički objekat „Zgrada“ se nalazio iza zgrade opštine u Srebrenici, u glavnoj ulici u centru grada, nekoliko stotina metara od SJB. Tokom 1992. i početkom 1993. godine, „Zgrada“ je imala samo jedan sprat. Pre rata, u njenom levom krilu nalazilo se sedište lokalne Teritorijalne odbrane, dok je desno koristio Crveni krst kao skladište. U decembru 1992. godine menja namenu i postaje zatočenički objekat. Od januara do marta 1993. godine, u periodima od tri nedelje do dva meseca, oko 15 muškaraca i otprilike isto toliko žena, bosanskih Srba, bilo je zatočeno u „Zgradi“, u dve odvojene ćelije.
„Zgrada“ je bila u nadležnosti Vojne policije. Neki stražari su nosili policijske uniforme, dok su neki nosili druge uniforme ili civilnu odeću. Dozvoljavali su da u „Zgradu“ ulaze ljudi od spolja i da tuku zatočenike. Određeni stražari, poput Kemala Mehmetovića, Džema Tihića Mrkog, Belog i Buda, su „obezbeđivali“ i zatočenike u SJB.
Na ulazu u „Zgradu“, sa desne strane, nalazila se prijemna soba u kojoj su ispitivani i tučeni zatočeni muškarci. Iza nje, nalazila se ženska ćelija, a na kraju hodnika ćelija u kojoj su držani muškarci. U istom hodniku nalazio se i improvizovani WC. Muška ćelija je prokišnjavala, a zidovi su bili umrljani krvlju. U ćeliji se nalazio sto sa dve ili tri stolice. Nije bilo kreveta ni madraca, te su zatočenici bili prisiljeni da spavaju na betonskom podu. U ćeliji je bila jako niska temperatura, jer prozori nisu imali stakla, već samo gvozdene rešetke sa spoljne strane.
Ćelija za žene bila je manja od muške. Branimir Mitrović i druga zatočena deca su dane provodila u ćeliji, ali su noću uglavnom spavali na drugim mestima – Mitrović je spavao u privatnom stanu kuvarice koja je radila u kantini. Neke zatočenice su spavale na klupi, a neke na ćebadi na podu. Temperatura u ćeliji bila je veoma niska, mada su stražari, ili muški zatočenici po naređenju, donosili drva da se naloži vatra u peći.
Zatočenici i zatočenice su obično dobijali malo hrane, jednom ili dvaput dnevno. Bilo je dana kad nisu dobijali ništa. Žene i deca su uglavnom jeli istu hranu kao i stražari. Dobijali su prljavu vodu za piće. Ženama i deci nije uvek bilo dozvoljeno da idu u WC, tako da su nuždu vršili u kantu u uglu ćelije. Muškarce su na putu do WC-a često tukli.
Zatočenici su povremeno odvođeni iz „Zgrade“ na druga mesta na ispitivanje. Muškarci u „Zgradi“ su svakodnevno tučeni, dok žene i deca nisu. Ponekad su stražari i neidentifikovani bosanski Muslimani ulazili u žensku ćeliju i pretili Stani Stamenić i drugim zatočenicama.
Stražari i drugi uniformisani muškarci su zatočnike šutirani i tukli štapovima, motkama i metalnim šipkama. Zatočenice su svakodnevno mogle da čuju zvuke premlaćivanja, krike, jauke i stenjanje muškaraca. Nekad su u „Zgradu“ dolazile mlade muslimanske devojke, koje su gledale kako stražari tuku zatočenike. Iliji Ivanoviću su polomljena rebra, jagodična kost i izbijeno mu je nekoliko zuba. Radetu Pejiću je zapaljena brada.
Zbog svog imena, Ratko Nikolić je bio primoran da sedi na ulazi i pozdravi sve koji uđu. Pošto je zbog povreda od prebijanja teško ustajao, dobijao je dodatne batine.
Tokom zatočeništva u „Zgradi“, ubijeni su Jakov Đokić, Dragan Ilić, Branko Sekulić, Milislav Milanović i Kostadin Popović. Mile Trifunović je preminuo nekoliko dana nakon što je razmenjen.
Bosanski Srbin iz Kravice, radnik u rudniku boksita „Milići“. Zarobljen je 7.1.1993. godine tokom borbi u Kravici i odveden u SJB Srebrenica, gde je svakodnevno
Bosanski Srbin iz Gobelja, poljoprivrednik i tesar. Uhapšen je u junu 1992. godine na području Cerske, gde je sa još nekoliko zatočenika narednih šest meseci
Branko Sekulić Bosanski Srbin iz Dervente, šumarski tehničar i pripadnik seoske snaže u Dubačama Zarobljen je 30.6.1992. godine tokom borbi sa snagama bosanskih Muslimana na
Bosanski Srbin iz Banjaluke. Bio je osoba sa smetnjama u razvoju. Uhapšen je 16.1.1993. godine na području Skelana. Odveden je u SJB u Srebrenici, a
Bosanski Srbin iz Kalabića, radnik u „Mostogradnji“. Snage bosanskih Muslimana su ga zarobile 17.5.1992. godine kod Konjević-Polja, kada se vraćao kući sa vojne službe. Odveden
Srbin iz Inđije u Srbiji, radnik obezbeđenja u rudniku boksita „Braćan“. Zarobljen je u blizini rudnika tokom napada snaga bosanskih Muslimana, 24. na 25.9.1992. godine.
This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the RECOM Reconciliation Network and do not necessarily reflect the views of the European Union.
© Glas Žrtava