Srpske snage napale su grad Rogatica 22.5.1992. godine ili približno tog datuma. Napad je trajao nedelju dana i u njemu je uništen veliki deo centra Rogatice. U danima posle početnog napada, tenkovi i oklopni transporteri svakodnevno su ulazili u grad i otvarali vatru na džamije, kuće i podrume u kojima su se krili Muslimani. Srpske snage su paljenjem hemikalija isterivale Muslimane iz skrovišta. U opštini je formirano oko osam zatočeničkih objekata. Među njima su Srednja škola „Veljko Vlahović” , Garaža Novice Andrića i „Rasadnik”.

Posle granatiranja Rogatice koje je počelo 22.5.1992. godine, bosanskim Muslimanima naređeno je preko razglasa da se okupe na trgu u centru grada, gde je grupa naoružanih vojnika, bosanskih Srba, od njih zahtevala da potpišu izjavu o lojalnosti. Oni su potom odvođeni u srednju školu „Veljko Vlahović“. Do avgusta, lokalni vojnici ulazili su u kuće i odvodili zatočenike, poput Elvira Pašića, u školu, gde su ih tukli.

Tokom prvog meseca, u školi se nalazilo oko 400 zatočenika, a taj broj je kasnije porastao na 1.100. Svi zatočenici u školi bili su bosanski Muslimani, osim dve Srpkinje udate za Muslimane i jedne srpske porodice čiji sinovi nisu želeli da se bore u vojsci.

Stražari u školi bili su srpski policajci, pripadnici paravojnih jedinica i vojnici. Bili su raspoređeni na terenu oko škole, a vojnici su se nalazili kod mitraljeskog gnezda blizu zgrade. Vrata su bila „vezana debelim lancem” i zatočenici su upozoreni da su oko škole postavljene mine. Zatočenički objekat bio je pod komandom Rajka Kušića.

Zatočenici su držani u učionicima. Hrane nije bilo dovoljno i neki od njh danima nisu dobijali ništa za jelo. Svi zatočenici, uključujući žene i decu, spavali su na podu. Srpski policajci i naoružana lica u uniformama koja su dolazila u objekt, podvrgavali su zatočenike „jakom mentalnom i fizičkom maltretiranju”. Odvodili su ih na treći sprat i u podrum, gde su ih ispitivali. Svedok 382 mučen je kleštima za žicu. Neki zatočenici su odvođeni iza škole nakon čega bi se čula pucnjava, a zatočenici se ne bi vratili.

Policajci i vojnici gotovo su svake noći u periodu od dva i po meseca izvodili žene i devojčice, od kojih su najmlađe imale samo sedam godina, kao i jednog trinaestogodišnjeg dečaka, i silovali ih. Neke žene su odvodili u stanove u drugim delovima grada, gde su takođe ane.

Neki zatočenici su bili primorani kopaju rovove, skupljaju smeće, nose municiju, prave mitraljeska gnijezda i pokopavaju leševe. Zatočenike koji nisu dovoljno brzo radili su vređali, tukli i pretili im.

Krajem juna 1992. godine, grupa muškaraca je odvedena u druge zatočeniničke objekte poput „Rasadnika“, „Sušice“, „Batkovića“ i „Kule“. Zatočenici su u srednjoj školi „Veljko Vlahović“ držani barem do avgusta 1992. godine.

Garaža Novice Andrića, vozača u Vojnoj policiji Rogatičke brigade VRS, nalazila se u selu Kosovo, oko pet kilometara od grada Rogatica. Korišćena je kao mesto zatočenja 14.8.1992. godine ili približno tog datuma. Tog dana, četvorica srpskih vojnika uhapsila su u selu Mađer Šefika Hurka, njegovu majku, oca i rođaka i odvela ih u ovu garažu.

Tamo se već nalazila velika grupa naoružanih muškaraca u uniformama. Na uniformama su imali kokarde i oznake sa lobanjom i ukrštenim kostima. Posle nekog vremena, došlo je još vojnika među kojima je bio i Rajko Kušić. On je naredio Stojanu Perkoviću i Branetu Krsmanoviću da pretresu zatočenike. Porodicu Hurko su tukli, boli noževima i ponižavali. Šefik i njegovi roditelji su odvedeni u Rogaticu, dok se njegovom rođaku gubi svaki trag.

Zatočenički objekat „Rasadnik“ nalazio se na fabričkom imanju koje je pre rata korišćeno za držanje stoke. Zatočenici su držani u zgradi korišćenoj za stočni sajam.

Dana 5.8.1992. godine, u „Rasadnik“ je dovedeno oko 20 bosanskih Muslimana i jedan četrnaestogodišnji dečak iz srednje škole „Veljko Vlahović. Bili su zatočeni u dve prostorije, sa zakucanim daskama preko svih prozora. Početkom avgusta 1992. godine, dovedeni su zatočenici koje su srpske snage uhapsile dok su bežali iz Rogatice. Jedna grupa je dovedena i u oktobru 1992. godine. Većina zatočenika su bili civili, pored nekoliko vojnika Armije Republike Bosne i Hercegovine. Zatočenici u „Rasadniku“ držani i tokom 1995. godine.

Civilni policajci iz Rogatice obezbeđivali su „Rasadnik“, a do novembra 1992. godine njegov upravnik bio je Miloš Vojanović. Stražari su nosili maskirne ili sivomaslinaste uniforme i oružje JNA. Posle 1.11.1992. godine, stražare zamenjuju vojnici koji sebe nazivaju „četnicima“. Oficiri JNA iz Srbije su obilazili „Rasadnik“.

Pristup vodi, koja je držana u kontejnerima napolju, zavisio je od dobre volje stražara. Zatočenici nisu imali pristup WC-ima. Tučeni su često, po dolasku u objekat ali i tokom ispitivanja.

Zatočenici su svakodnevno odvođeni na prisilni rad u grad Rogaticu. Terali su ih da da čiste polomljeno staklo i građevinski materijal na mestima koja su bila granatirana. Pored toga, primorani su da čiste i kreče stanove bosanskih Muslimana kako bi ih pripremili za Srbe koji bi trebalo u njih da se usele. Neki su odvođeni da kopaju rovove.

Dana 15.8.1992. godine, 27 zatočenika, među kojima je bilo četiri maloletinika, odvedeno je iz „Rasadnika“ i streljano.

U oktobru 1992. godine za upravnika „Rasadnika“ postavljen je Vinko Bojić. On je lično učestvovao u teškom premlaćivanju zatočenika. Aliji Isakoviću, nastavniku iz Rogatice, je velikim lovačkim nožem urezao krst na prsima. Svedoči da je Bojićev „specijalitet“ bio da skače po leđima zatočenika. Na taj način Isakoviću je polomljeno šest rebara.  Gurao mu je upaljenje cigarete u uši. Mišo Vojinović, njegov bivši učenik, ošamario ga je 150 puta, od čega je zadobio oštećenje sluha.

Svedoči da je Bojić tukao i druge zatočenike, od kojih su dvojica umrla. Bećiru Ćutahiji je urezano preko 30 krstova po telu i pržen je cigaretama, čupani su mu zubi i jednom je morao da proguta dva metka. Himzo Branković je tučen svakodnevno dvadesest dana za redom, zato što mu je sin bio pripadnik ABiH. Branković je preminuo u „Rasadniku“, od posledica premlaćivanja.

Isaković je razmenjen 16.3.1993. godine, nakon čega je otišao u Sarajevo.

Delegacija MKCK je posetila Rasadnik 28.7.1993. godine. Šefik Hurko je pretučen tri dana kasnije jer je pripadicima delegacije ispričao o zlostavljanju i prislnom radu kojem su zatočenici podvrgunuti.