Dana 16.4.1993. godine, Hrvatsko vijeće obrane (HVO) započelo je napad na Vitez i okolna sela. Vojno sposobni bosanski Muslimani iz Viteza i okoline su na dan napada i nekoliko dana posle hapšeni i zatvarani u više zatočeničkih objekata na teritoriji opština Vitez i Busovača.

U periodu od 14. do 20.4.1993. godine, deo uhapšenih meštana je odvođen u logor „Kaonik“, dok je drugi deo zatvaran u Vitezu u Kino-dvorani, Šahovskom klubu, Veterinarskoj stanici, zgradi Službe društvenog knjigovodstva kao i Osnovnoj školi u Dubravici. Zatočeničke objekte je u najvećem broju slučajeva obezbeđivala Vojna policija HVO-a.

Jedan od zatočeničkih objekata u Vitezu bila je Kino-dvorana, u zgradi gde se nalazio i Dom kulture i Radnički univerzitet. U istoj zgradi bio je uspostavljen i štab Viteške brigade HVO-a.

Zatočenici su najpre zatvarani u podrum, u kojem su držane zalihe uglja. Pošto nije bilo dovoljno mesta, kasnije je deo zatočenika premešten u Kino-dvoranu gde su imali više prostora. U ovoj zgradi je bilo zatočeno između 200 i 300 ljudi, pretežno muškaraca Muslimana. Stražari su tukli zatočenike. Svedok AC prebijen je metalnim i drvenim predmetima.

Krajem aprila ili početkom maja, veći deo zatočenika iz Kino-dvorane je razmenjen, osim grupe od 13 uticajnijih bosanskih Muslimana iz Viteza, među kojima su Kadir Đidić i Svedok AC, koji su tada prebačeni u zgradu Šahovskog kluba Vitez. Ista grupa zatočenika je posle samo nekoliko dana prebačena u Logor „Kaonik“, da bi kasnije bili ponovo vraćeni u Kino-dvoranu odakle su razmenjivani.

Veterinarsku stanicu u Vitezu jedinice HVO-a su koristile kao zatočenički objekat od 16.4.1993. godine. Fuad Zećo je bio zatočen u podrumu Veterinarske stanice sa još sedamdesetak Muslimana. Zatočenici nisu dobijali hranu, već su im je porodice donosile. Vođeni su na linije fronta da kopaju rovove. Tom prilikom su poginula dva zatočenika Jusuf Ibraković i Nesib Hurem. Nakon četiri dana, premešteni su u Osnovnu školu u Dubravici.

U Osnovnoj školi u Dubravici u periodu od 16. do 30.4.1993. godine  bilo je zatvoreno oko 300 Muslimana. Jedan deo zatočenika, poput Elvira Ahmića i Fatime Ahmić,  doveden je posle napada HVO-a  na Ahmiće i okolna sela 16.3.1993. godine.

Higijenski uslovi u Osnovnoj školi su bili loši i zatočenici nisu imali dovoljno vazduha u prostorijama u kojima su bili. Muški zatočenici su u najvećem broju bili zatočeni u fiskulturnoj Sali, a žene i deca u učionicama u prizemlju zgrade. Na spratu zgrade bile su prostorije gde su boravili stražari. Vojni zatočenici su držani u podrumu.  Prećeno im je smrću, tučeni su i seksualno zlostavljani.

Zatočenici, među kojima je bio i Fuad Zećo, vođeni su na prisilni rad na linije fronta u Nadioce, Piriće, na Kuberu i u Toloviće, kao i na druge lokacije gde su najčešće morali da kopaju rovove.

Bosanski Muslimani iz Viteza zatvarani su i u zgradi SDK. Zatočenici su držani u tri prostorije oko 3 metra dugačke i metar i 70  ili metar i 80 santimetara široke. Pošto su stakla na prozorima bila polomljena, u prostorijama je bilo hladno. Spavali su na podu i imali su po jedno ćebe. U celoj zgradi su mogli da koriste samo jedan WC. Dobijali su dovoljno hrane i vode od uprave zatočeničkog objekta ali je i porodicama bilo dozvoljeno da im donose hranu.

Zatočenici iz zgrade SDK, među kojima Mirsad Ahmić  i Sulejman Kavazović, odvođeni su na prisilni rad u više okolnih mesta da kopaju rovove.

U zgradi SDK zatočenici su bili zatočeni oko dve nedelje nakon 16.4.1993. godine, posle čega su ili puštani posle popisivanja MKCK ili su odvođeni u druge zatočeničke objekte.

Iz svih zatočeničkih objekata na teritoriji opštine Vitez zatočenici su vođeni na prisilni rad u okolna sela i često na linije fronta gde su kopali rovove, korišćeni su kao taoci i kao živi štit. Neki od zatočenika su poginuli tokom obavljanja prisilnog rada.

Jedan deo zatočenika je razmenjen u Zenici i Travniku u posredstvu MKCK, dok su neki puštani na slobodu u Vitezu. Određen broj njih je morao da potpiše saglasnost da dobrovoljno napušta Vitez. Iz mesta zatočenja na teritoriji Vitez zatočenici su vođeni i u druge zatočeničke objekte, najčešće u Logor „Kaonik“.

Dana 21.4.1993. godine u posredstvu Posmatračke misije Evropske Zajenice vršeni su pregovori između HVO-a i Armije BiH o prestanku borbi i razdvajanju snaga. Četiri dana kasnije 25.4.1993. godine održan je sastanak u Zagrebu između predsednika Republike BiH Alije Izetbegovića i Mate Bobana predsednika Hrvatske Zajednice Herceg-Bosne gde je postignut sporazum o trenutnom prekidu vatre posle čega su zatočenički objekti rasformirani.

Nakon napada na opštinu Vitez poginulo je 172 bosanskih Muslimana, a oko 5.000 je proterano. Oko 1.200 je bilo zatočeno. Tokom napada, razoreno je 420 kuća, tri džamije, dve medrese i dve škole.