Nestanci

Ratove na prostoru bivše Jugoslavije (1991-2001) obeležilo je  masovno kršenje međunarodnog humanitarnog prava. Među 130.000  onih koji su izgubili život najveći broj čine civili. Oko četiri i po miliona je izbeglo ili migriralo, dok je 40.000 nestalo. Posmrtni ostaci najvećeg broja osoba nestalih u toku ratova na prostoru bivše Jugoslavije pronađeni su u masovnim grobnicama.

Zahvaljujući naporima ICMP-a (Međunarodne komisije za nestala lica), pronađeni su posmrtni ostaci 70% od 31.500 nestalih osoba u Bosni i Hercegovini. Još uvek se traga za posmrtnim ostacima 1.800 osoba nestalih u toku rata u Hrvatskoj i 1.700 osoba nestalih u toku rata na Kosovu.

Prema Međunarodnoj konvenciji o zaštiti svih lica od prislnih nestanaka, nikakve izuzetne okolnosti, bilo ratno stanje ili pretnja ratom, unutrašnja politička nestabilnost ili bilo koja druga javna opasnost, se ne mogu navoditi kao opravdanje za prisilan nestanak.  Rasprostranjena ili sistematska praksa prisilnih nestanaka predstavlja zločin protiv čovečnosti kako se definiše u važećem međunarodnom pravu. Pravo je svake žrtve da zna istinu o okolnostima prisilnog nestanka i sudbinu nestalog lica i da zahteva, dobije i saopšti informacije s tim u vezi.

Napori da se pronađu i identifikuju i ostale nestale osobe se nastavljaju. Imajući u vidu vreme koje je proteklo od okončanja sukoba, rasvetljavanje sudbine nestalih predstavlja sve veći izazov.

Države bivše Jugoslavije su novembru 2022. godine, u okviru Berlinskog procesa, usaglasile spiskove nestalih i sačinile jedinstvenu Bazu podataka aktivnih slučajeva osoba nestalih u sukobima na području bivše Jugoslavije.

Glavni izvor saznanja o nestalima, u nedostatku sudske dokumentacije, predstavljaju izjave svedoka.