Bosanska Srpkinja,radila je u Domu zdravlja u Čapljini.
Trojica uniformisanih vojnika među kojima je prepoznala svoje komšije Fikreta Boškailo i Almira Kudra su je 20.04.1992. godine uhapsila u njenom stanu i odvela u zgradu Opštine gde je ispitivana tri sata. Pustili su je da se vrati kući, ali su rekli da se svaki dan oko 12 sati mora javljati u Opštinu.
Drugi put je uhapšena 5.5.1992. godine, u Domu zdravlja, i odvedena u kasrnu „Bruno Busić“ u Dretelju. Miro Hrstić i Damir Luburič su je odmah po dolasku odveli u jednu prostoriju, nakon čega je Miro Hrstić bacio na krevet
„[…]
Nakon čega me uzeo za mantil, pokid'i mantil, počeo da me trese, udario mi je šamar jednom rukom pa drugom i rekao –Znaš li ti šta mi radimo četnicima?! Šta si ti radila?! Što si ostala?! Gdje ti je radio stanica…što si mučila naše vojnike…koliko si ih onesposobila […]“
U logoru su je razni vojnici silovali više puta. Krajem maja i početkom juna 1992. godine, Ivan Medić je svakodnevno izvodio i na donjem spratu kasarne:
„[…]
On mene nije dirao, tad mi je govorio da je eto razgovarao sa fratrom, kao ako ja ostanem trudna imam šansu da izađem odatle. Jednom mi je čak predložio da idem sa njim njegovoj kući i živim tamo sa njim i njegovom ženom u kući […]“
Silovao ju je jedne noći početkom juna.
„[…]
Ja sam se branila, nisam…nisam htjela da…iznenadila sam se šta je…jer nikada do tada…nikada nije pokušao, nikad me nije dirao on ali tad me silovao. Potom je rekao –E sad neću više, treba da se čuvam za Jelenu i nju ću da sredim.“
(Prvostepena presuda „Zelenika Ivan i drugi“, str. 169–170)
Oslobođena je pre septembra 1992. godine