Srpske snage koristile su Sud za prekršaje i upravnu zgradu fabrike crepa „Novi izvor“ u Zvorniku kao zatočeničke objekte od sredine maja ili početka juna 1992. do februara 1993. godine.

Ove dve zgrade nalazile su se jedna prekoputa druge, u istom kompleksu kao i SUP Zvornik. Za zatočenički centar bio je nadležan komandant Teritorijalne odbrane (TO) Zvornik, Branko Grujić, koji se predstavljao kao Marko Pavlović. Stražari su prvo bili petorica rezervnih milicionera, ali je njihov broj povećan nakon što se krajem juna 1992. godine približno 104 zatočenika iz Diviča vratilo u ove objekte, nakon čega su ove dve zgrade funkcionisale  kao jedinstveni objekat, a stražari su bili i rezervni i aktivni policajci. Upravnik zatvora bio je policajac Sredoje Vuković, a njegov zamenik Sreten Lazarević.

Zatočenici su većinom bili muškarci, bosanski Muslimani.

Sud za prekršaje se sastojao iz sedam ili osam prostorija površine 3×3 metra, u kojima je držano oko 12 zatočenika. Nije bilo kreveta, pa su zatočenici bili prinuđeni da spavaju na podu. Nije bilo dovoljno hrane, zbog čega je veliki broj zatočenika izgubio na kilaži. Higijenski uslovi su bili veoma loši, neki zatočenici se nisu kupali više od sedam meseci.

Pripadnici „Gogićeve grupe“, grupe „Pivarski“, jedinice „Šareni“ i drugih paravojnih jedinica neometano su ulazili u objekat i stražari često su prebijali i mučili zatočenike. Sat vremena nakon što je doveden u Sud za prekršaje, Ramiz Smajilović je odveden u drugu prostoriju, gde ga je nepoznati muškarac tukao po glavi, ramenima i rukama, dok više nije mogao da stoji. Iako su stražari prijavili ovo premlaćivanje svojim nadređenima, nije pokrenuta nikakva istraga. Nakon navodnog pokušaja bega, ubijen je Jusuf Gazibegović.

Stražari su izvodili zatočenike iz zatočeničkog objekta i primoravali ih da pljačkaju napuštene kuće u Zvorniku. Grujić je naredio pljačku jedne pekare kako bi ukradene pećnice koristio u svojoj pekari u Šćemliji. Početkom januara 1993. godine, oko 20 zatočenika, uključujući jednog maloletnika, odvedeno je na rad, i od tada im se gubi svaki trag.

Svi zatočenici su prebačeni u logor „Batković“ u dve ture – prva grupa je odvedena sredinom juna 1992. godine, a ostatak sredinom februara 1993. godine.