Svedok ST-145
Bosanski Musliman iz Bileće. Dana 10.6.1992. godine su ga uhapsili pripadnici paravojne jedinice „Beli orlovi“. Pretučen je i odveden u SJB Bileća.
„
***
Morali smo sići s kamiona s rukama na glavi i gledati u zemlju. […] Tamo je bio komandant „Belih orlova“. […] Rekao mi je da raširim noge i ruke i okrenem se prema zidu. […] Tada me je njihov komandant toliko premlatio da sam mjesac dana bio sav plav. Udarao me je pesnicama i nogama, a kad sam pao na pod, on me jenastio udarati. Nisam bio kod ljekara, ali siguran sam da mi je slomio rebra.
***
“
To veče je odveden u kasarnu „Moša Pijade“, a nedelju dana kasnije je ponovo vraćen u SJB. Držan je u zatvoru iza zgrade policijske stanice.
„
***
Prilikom prvih zlostavljanja, sjećam se da sam vidio Miroslava Duku kada je preskočio kapiju i ušao. Bio je pijan. […] U 21:00 sati čuo sam kako neko viče. […] Onda je počelo prozivanje. Ilić je prozvao Sadana Mujadžića, koji je zatim odveden u zgradu SUP-a. U tom periodu često su ga odvodili na premlaćivanje. Zatim bismo čuli kako vrišti. Iste noći odvedeni su Munib Ovčina, Hako Đapo i Mujo Babović. Samo se Đapo vratio. On je bio krupan čovjek i kad se vratio bio je sav krvav. Druge smo vidjeli sljedećeg jutra. Bili su toliko izudarani da ih se nije moglo prepoznati.
***
Od tada se zlostavljanje provodilo u prosjeku svake druge noći. Neki su redovno premlaćivani, i to više nego drugi. Premlaćivanja su se sprovodila u zgradi SUP-a, nikad u zgradi gdje smo bili zatvoreni. Glavni organizator svih tih zlodjela bio je Miroslav Duka. Kad god bi nekog odveli na premlaćivanje, on bi uvijek bio tamo. To nikad nije propuštao. Na povratku bi lica nekih ljudi bila toliko razbijena da se nije znalo ko su. Udarali su ih nogama, šakama i oružjem. Premlaćivanja su bila veoma žestoka i ljudi su vrištali dok su ih tukli. […] Najviše su tukli Sadana Mujadžića, Asima Ćatovića, Didu Bajramovića, Sabira Bajramovića i Sajtu Bajramovića.
***
Asima Ćatovića, starog 65 godina, redovno je zlostavljao Branko Rogan. […] Rogan je često tukao Asima, a zatim bi se time hvalio Asimovom sinu koji je bio zatvoren s nama. Rogan se često hvalio koga je sve zlostavljao.
***
Jedne noći, odnosno u randim jutranjim satima, neko je povikao: „Beli orlovi, otvorite!“ Neko je počeo lupati na vrata. […] Duka je zatim poleo pucati po svim prozorima. Svi smo polijegali na pod. Duka je ovorio prozore na svim ćelijama i u svaku ubacio suzavac. Ubacio je i zapaljivu bombu u hodnik, pa se hodnik zalaio. Svi su se gušili. […] Duka je nastavio pucati čak i nakon toga. Metak mi je okrznuo nogu, ali sam srećom samo lakše ranjen.
***
Parežan je zatim prozvao Sadana Mujadžića, kojeg su onda izmlatili. Slušao sam ga kako vrištu. Pitali su ga ko preprodaje oružje Muslimanima u Bileći. U jednom trenutku rekao je neka imena i spomenuo moga brata Rasima. Sekerz je onda pitao da li je Rasim u zatvoru, našto je Duka rekao da nije, ali da sam ja. Nakon toga došli su Sekerez i Ivković i naredili mi da iziđem. Zatim im je Duka rekao da me premlate. Sekerez me počeo udarai nogama i pesnicama. To je trajalo pet minuta. Zatim mi je rekao da sjedem na stolicu i stavim ruke na naslone za ruke. Sekerez i Parežan su mi prišli i poleli me udarati svaki sa svoje strane. Udarali su me nogama sa strane u glavu. Nastavili su me udarati i izbili mi četiri predanja zuba. Pao sam na pod, a oni su me i dalje udarali. Onda mi je Sekerez skočio nogama na prsa. Onesvijestio sam se i sjećam se kako su me polili vodom.
***
“
Oslobođen je 19.12.1992. godine i otišao u Crnu Goru.
