Semaida Nuhanović
Bosanska Muslimanka iz Dušće, tekstilna radnica. Pripadnici srpski snaga odveli su njenog supruga Midhata Nuhanovića u junu 1992. godine.
„
***
13. juna, ne znam. Samo su rekli da moramo da izađemo svi iz Dušće, tako i u mene muž je isti taj bio tu u kući, i nas su prema gradu da izađemo.
***
Da, da izađemo i da ono, da je konvoj i da možemo da idemo prema Olovu, tako smo mi otišli prema Olovu. I onda smo mi krenuli iz Dušća svi, baš je bio moj muž i došli smo do garaža, znači izlaz iz Dušća do garaža i tu su, vojska je naišla, ja sam dvoje djece nosila, znači svekar mi je bio nepokretan, svekrva je njega u kolicima vozila, tako da sam ja djecu, i mog su muža ono, on je nosio jedno dijete, ja sam drugo, i oni su naišli, njih još pet, šest ljudi, ja se stvarno ne sjećam ni imena ne znam…
***
I njega su vratili prema Dušću, a nas su prema gradu.
***
[…] njega i još pet, šest ljudi znači.
***
[…] od ovih ljudi koji su vraćeni, bio je kako se sjećam Osmo Demir, samo ime jedno.
***
[…] samo su hi vratili znači prema Dušći su njih vratili, a mi smo prema gradu, i otad se nikad ništa viš’ za njega ne zna.
***
„
(Iz transkripta svedočenja Semaide Nuhanović)
Semaida Nuhanović je sa ostalim ženama i decom u konvoju autobusa i kamiona prebačena u Olovo. Svog muža i ostale muškarce nije više videla.
