Stanislav Franković, Đuka Radočaj, Ivica Mujić
Hrvati iz Lovasa. Dana 18.10.1991. godine su u grupi od 50, prethodne noći, zatočenih civila iz Zadruge u Lovasu odveden na razminiranje minskog polja kod
Granatiranje Lovasa od strane 2. pgmb JNA, u čijem su sastavu bili pripadnici Stanice milicije u Tovarniku, Teritorijalne odbrane Valjevo i dobrovoljačke jedinice „Dušan Silni“, počelo je 10.10.1991. godine na naredbu komandanta Dušana Lončara. Tokom oktobra i novembra 1991. godine, ubijeno oko 90 meštana Lovasa, većinom hrvatske nacionalnosti.
Snježana Krizmanić, Hrvatica iz Lovasa. U vreme događaja o kojima svedoči bila je studentkinja. Tokom napada na Lovas, krila se sa porodicom i komšijama u njihovim kućama. Svedoči da je 17.10.1991. godine u kuću komšije Slavka Latasa u kojoj je boravila došao Aleksandar Nikolaidis sa još trojicom muškaraca, pripadnika dobrovoljačke jedinice „Dušan Silni“.
Nosili su maskirne uniforme i civilnu odeću. Izveli su svedokinju iz kuće i odvezli je u centar Lovasa, u kuću Ivice Frančiškovića, jedinog Hrvata među njima. Tamo su joj pustili snimak godišnjice osnivanja HDZ-a, od 16.3.1991. godine, na kome je bila voditeljka programa. Ispitivali su je o osobama sa snimka i udarali je po glavi svaki put kada ne bi dala odgovor na postavljeno pitanje. Pretili su joj silovanjem, prevlačeći joj nožem preko vrata i tela. Uskoro ju je Nikolaidis izveo odatle i predao je Milanu Radojčiću, komandantu TO Lovas, koji ju je odveo u kuću Bore Kesera, gde je bila komanda i stanica milicije, zaključao je u sobu, da bi posle izvesnog vremena ponovo bila dovedena na saslušanje, sada pred Ljubana Devetaka, koji je ispred nje mahao pištoljem i ispitivao je do duboko u noć, najviše o njenom ocu Franji i njegovom članstvu u HDZ.
Sutra ujutru ju je Milan Radojičić odveo u prostorije MZ Lovas, koje je morala da čisti.
Posle nedelju dana, po nju je došao Nikolaidis koji ju je odveo u kuću Vlade Somborca. Tamo su joj Nikolaidis i Zoran Obrenović zvani Aždaja ili Aki, takođe pripadnik jedinice „Dušan Silni“, rekli da im je Ljuban Devetak naredio da je ubiju, a Zoran Obrenović ju je primorao da se svuče nameravajući da je siluje. Sprečio ga je Nikolaidis koji je Krizmanić odveo u drugu prostoriju.
Ljuban Devetak joj je saopštio da je „traže četnici“ i da bi za nju najbolje bilo da privremeno ode iz Lovasa. Dozvoljeno joj je da se pozdravi s majkom i uzme lične stvari pre nego što se u pratnji Aleksandra Nikolaidisa, i izvesnih Dragana i Koste, pripadnika dobrovoljačke jedinice „Dušan Silni“, odvezla u Pančevo, 26.10.1991. godine. Iz Pančeva je odvedena u selo Dolovo.
Ucenjena je životima članova porodice da ne pokušava bekstvo. Posle petnaestak dana, vraćena je u Pančevo, gde je bila u stanovima Nikolaidisovog brata i bračnog para Branka i Vesne Ilijevski.
Svedoči da ju je Nikolaidis silovao u stanu svog brata, u pripitom stanju, a nakon jedne rasprave i pošto mu je Krizmanić rekla da ne može da se uda za njega.
Pobegla je 30.11.1991. godine, uz pomoć Branka i Vesne Ilijevski kojima se prethodno poverila. Vratila se u Lovas tek 1997. godine.
Za mučenje Snježane Krizmanić kao ratni zločin protiv civilnog stanovništva, Viši sud u Beogradu je prvostepeno osudilo Aleksandra Nikolaidisa, pripadnika doborovoljačke jedinice „Dušan Silni“, na šest godina zatvora, ali je Nikolaidis preminuo pre pravosnažnog okončanja postupka.
Ljuban Devetak, pripadnik milicije i TO Lovas i Tovarnik, samoproglašene SAO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, osuđen je na 20 godina zatvora, za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i nečovečno postupanje koje obuhvata naređenje Aleksandu Nikolaidisu i Zoranu Obrenoviću Aždaji da ubiju Snježanu Krizmanić.
Silovanje Snježane Krizmanić nije bilo obuhvaćeno optužnicom.
Hrvati iz Lovasa. Dana 18.10.1991. godine su u grupi od 50, prethodne noći, zatočenih civila iz Zadruge u Lovasu odveden na razminiranje minskog polja kod
Hrvat iz Lovasa, radnik u preduzeću „Građevinar”. Poginuo je 18.10.1991. godine kada je u grupi od 50, prethodne noći, zatočenih civila odveden na minsko polje
Hrvati iz Lovasa. Ivica Kraljević i Marko Sabljak, radnici u preduzeću „Hrvatska šume”, Antun Panjik, radnik „Borova”, Darko Solaković, radnik u Poljoprivrednoj zadruzi „Lovas” i
Hrvat iz Lovasa, radnik u preduzeću „Borovo”. Dana 18.10.1991. godine je u grupi od 50 zatočenih civila iz zgrade seoske Zadruge odveden na minsko polje
Hrvati iz Lovasa, suprug i brat Marice Hodak. Obojica su radili u Poljoprivrednoj zadruzi „Lovas”. Mato Hodak je bio u grupi , prethodne noći, zatočenih
Hrvati iz Lovasa. Posle napada na selo, 10.10.1991. godine, primoravani su da sa ostalim meštanima hrvatske nacionalnosti idu na prisilni rad. U periodu između 16.
This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the RECOM Reconciliation Network and do not necessarily reflect the views of the European Union.
© Glas Žrtava