Izjava data Tužilaštvu MKTJ 1. 9. 2011. godine.
Bosanski Musliman iz Ruda. Po početku sukoba, vratio se u rodno selo Mađer. Uhapšen je 14. 8. 1992. godine i odveden u garažu Miće Andrića, a dva dana kasnije u „Rasadnik“.
***
„Vinko [Bojić] je kao stražara u logoru zaposlio svog komšiju iz Plješevice, Branku Planojevića. Planojević je često noću prozivao zatvorenika i odvodio ih kod Bojića u kancelariju, odakle su se vraćali surovo premlaćeni. Kroz tu vrstu torture prošli su svi Jankovići, Mušovići i Vatreši. Često su noću odvođene i žene. Vinko ih je tjerao na seksualne radnje sa stariji zatvorenicima, a sve bi ih prisilio da se svuku do gola. Kad bi mu bilo dosta takve „zabave“, odvovio je žene u drugu sobu. Nije mi poznato što se tamo događalo.
Nekoliko Muslimanki zatočenih u „Rasadnik“, nekoliko njih reklo je da ih je Vinko Bojić silovao. Često je gole muškarce zatvorenike prisiljavao na protivprirodan blud.
***
Jedno dana priližno u februaru 1993. godine, stražar Branko Planojević došao je u našu sobu, prozvao pet odraslih zatočenih muškaraca, među njima i mene, i odveo nas u kancelariju Vinka Bojića. Tamo sam vidio grupu od četiri Muslimanke, zatočenice, koje su se svlačile. Jedna je bila stara oko 65 godina. U Vinkovoj kancelariji sjedilo je pet srpskih vojnika. Imali su redenike s municijom i značke s lubanjom na kapama. Vinko Vojić nam je naredio da se svučemo. Molili smo ga da to ne činimo, ali on nam naredio da se kompletno skinemo. Vinko Vojić je golim zatočenim Muslimankama naredio da s golim muslimanskim zatočenicima plešu oko sprskih vojnika. Zatim je Vinko Vojić naredio da muškarce uhvate za penis. Nemam riječi kojima bih opisao koliko sam se osjećao poniženim tog dana.“
***
Dana 30. 4. 1994. godine je prebačen u „Kulu“ gde je držan do 5. 10. iste godine, kada je razmenjen.