Bosanska Muslimanka iz Donjih Kalenderovaca. Sa porodicom je živela u Duljcima kod Bihaća. Ubili su je pripadnici VRS 23. 9. 1992. godine, u grupi od desetak civila sa kojima je bila primorana da bere šljive. Njeni posmrtni ostaci su zapaljeni i nisu identfikovani do kraja 2021. godine. Napad je uspela da preživi njena maloletna ćerka Selma Kuldija kada je uspela da pobegne.
Selma Kuldija
Bosanska Muslimanka iz Duljaca. Dana 23. 9. 1993. godine, pripadnici VRS su je kao osmogodišnju devojčicu, sa majkom i još 24 meštana okolnih sela odveli na prisilni rad u Duljce, u berbu šljiva. Tokom podneva, osmorica pripadnika VRS pucali su iz automatskih pušaka na grupu od desetak civila među kojima su bile i Selma i njena majka Sabira.
„[…]Maskirani su bili, išli su brzim korakom, sa puškama u rukama, držeći iz prema visu, ja kako sam vidjela prvu trojicu što idu prema tim kućama, ja sam vezivala patiku, skočila sam odatle, tim ljudima rekla ’bježite, pobiće nas’. I ja sam trčala znači, a čim sam zamakla za kuću, počeli su pucnji, vrištanje. Ja sam negde trčala, dok nisam došla do neke šume, gde sam našla isto neke određene ljudi […] […]trčeći preko livada, pokraj kuća, gde sam koga vidjela, ja sam rekla da bježi […]ja sam došla gore do šume gje je bio […]šta ja znam neki već ljudi, da ih ne nabrajam. […] oni su rekli meni, ovaj ’idi ti kući’. […]Ja sam se vratila kući […]gdje pre kućom nađem svog oca. On pita mene ’je li ti to mama poginula’, ’ne znam’ kaže on meni, onaj ’pa eto da odemo da vidimo da nije negde pobjegla’ […]
[…] ja sam išla to da poznam, ako mi je mama poginula da poznam, a ustvari […]nismo znali da su izgorijeli […] Međutim kako smo došli tu, tijela su bila ono na hrpi jednoj, zapaljena[…] […]Moja mama rahmetli je imala bijelu patiku i bila je crnog tena, ali ja kasnije kažem, pa izgorijela noga, ali znam da je imala bijelu patiku sigurno na nozi […]
[…]znači kada se to sve završilo, kada sam se vratila sa ocem kući, kada smo otišli da gledamo ta tijela, kada smo se vratili kući, onda se čuo bager […] žuti bager koji je došao tu i tovario, tovario, vjerovatno te ostatke, znači nema šta drugo, na toj lokaciji, odakle od svoje kuće sam vidjela jasno[…]”
