Hamed i Husein Tvrtković
Bosanski Muslimani iz Kabernika, otac i sin. Dana 12.6.1992. godine odvedeni su iz svog sela u pravcu Donje Lijeske i od tada im se gubi svaki trag. Njihovi posmrtni ostaci nisu pronađeni do decembra 2020. godine i oni se vode kao nestale osobe.
Rašid Tvrtković
Svedočio je u predmetu Racković Vitomir pred sudom BiH 12.2.2014. godine.
Bosanski Musliman iz Donje Crnče, radnik u Samoupravnoj interesnoj zajednici (SIZ) stanovanja.
Svedoči da su sredinom maja 1992. godine u Višegradu počele tenzije.
„
***
[…] svaku veče bilo je problema, te došli su Beli orlovi iz, iz Srbije odakle su, ne znam ja, i oni su počeli da odvode ljude, odvode muslimanske, muslimane, te iz Varde, te iz Terpentina, tih svih radnih organizacija. Takođe se krenulo to i po selima znate. I kad smo mi vidili da je to nesigurnost neka mi smo morali da napustimo domove, mislim.
***
Strašno je to bilo, mislim tako sve. Čovjek kažeš ide ili smrt ili život, nema. Kad si već došao tu na tu barikadu, nema, on, on pregledate i kaže izvolite, izvolite i produžite dalje Kad smo došli tamo u Višegrad, ja dolazim u svoju kuću, to je havarija, to je sve uništeno, to je sve ono porazbijano, frižideri, ma sve živo je uništeno po kućama, natpisi, ovo je Srbija, ovo je, krstovi su nacrtani tu, to je haos. Odmah sam vidio da nije to dobro što sam se ja vratio, znate. I tu veče, kad smo došli tu, vec, iza moje kuće, to je blizu, nije bilo stotinjak metara, vec se gore Užicki korpus, vec su gore oni, već su oni gore, već bili. Oni su se stacionirali tu. Oni su već ukopali se gore i sve ostalo, oružje, oruđe sve je to tu bilo znate.
***
[…] onda ja kažem ženi idemo x kod brata u Kabernik, idem kod njega, Bajram je vec bio, idem u Kabernik. Hajmo do Goražda, reko vjerovatno je gore nešto bezbjednije i nešto je sigurnije znate.
***
Međutim, jednog dana, to prije na dan to, Kabernik je komplet spaljen.
***
On je spaljen komplet sve i jedna kuća, rijetkost da je ko, to je spaljeno sve apsolutno hej.
***
U toku dana, to je bilo oko, oko možda jedan, dva sata, znate, popodne je bilo već.
***
Pitao sam šta se dešava, čuli su se pucnjevi tamo kod Čančara, to je dalje, u produžetku možda kilometar, dva.
***
Reko ja Boga mi ne smijem biti ovdje, a vi izvolite, vi budite tu. Međutim, u međuvremenu dok sam ja sjedio tu, nijesmo malo popričali, najedanput se kamion pomolio. […] ja sam sjedio malo iznad kuće moje, malo s brdašca jednog i tako, vidim na kamion ko sjedi gore, ko stoji gore znaš, na kam. Posle […] izlazi doticni Vito u SMB uniformi sa, sa automatom, izlazi on, izlazi on.
***
[…] I on poceo da psuje, Boga vam vašeg, kaje moja vojska gine, kaže, a vi sjedite kaže ovdje, znate.
***
Ispred kuće snaha moja, moja žena, onda zašticena osoba, zašticena osoba bila je na autu, znate. Ona je bila na autu tada.
***
[…] a vozilu sam vidio Omer Čančar, to je stariji covjek, Omer Čančar, Besima Čančar, Alija Čančar, onaj, […] Mameledžija Esad…
***
Omer je imo možda jedno […] 70, ovaj Alija je bio možda jedno 32, tri, tek se oženio on, Alija Čančar. Besima, ona je imala možda oko 40-tak godina. Esad mali još se nije bio ni oženio možda 30-tak, hajd da kažem 30-tak godina, znate. […] i RV-2. […] je plakala, znate, tako, tako je posle on reko hajde siđi ti znaš […]
***
[…] posle kad je se on naljutio i nešto počeo da psuje, kaže de penjite se na auto, mom bratu kaže penji se i ti […]
***
[…] i meni kaže penji se i ti, znaš. Penjite se na auto. Hi brate, onako ja vidim šta je, gotovo je više znaš, možete taj momenat da osjetite samo. Onda ja vidim izlaza nema ništa. I oni kad su se popeli, ja sam ga zamolio, […] daj pusti me bolan, hladno mi je, vidiš, da uzmem džemper jedan pa ću se vratiti. On mi je rekao hajd idite dole.
***
Onda sam ja ispod kuće, ispod kuće ima veliki voćnjak, ja sam pobjegao niz voćnjak tu, i ja bježim u šumu.
***
Oni kad su otišli tamo Mameledžiji na gaj, to je šuma više i tamo nije se culo ništa kud su oni. […] Kud su otišli, šta su, to oni znaju.
***
“
Isto veče je sa porodicom pobegao ka teritoriji pod kontrolom Armije BiH. Brata više nije video.
