Izvor: slobodnaevropa.org

U centru Beograda aktivisti nevladinih organizacija i građani obeležili su godišnjicu ubistva više od 8.000 Bošnjaka tokom genocida u Srebrenici 1995. godine.

Ispred Skupštine Srbije predstavljen je digitalni umetnički rad autorke Mie David pod nazivom “Život je ono što sanjaju mrtvi”.

Reč je o aplikaciji koja posredstvom mobilnog telefona prikazuje imena žrtava genocida na zgradi parlamenta.

Pomeranjem telefona, prisutni mogu da vide imena 8.372 žrtve genocida sa datumima rođenja. Njihova imena putem kompjuterski proširene realnosti (augmented reality) “lebde oko Skupštine, podsećajući na svoje odsustvo”, poručili su organizatori.

Kako su objasnili, za ovaj projekat nisu potrebne lokacije, dozvole ili materijalna imovina.

Autorka Mia David je rekla za RSE da joj je bilo važno da bude simbolički prostor i da je zato izabrala Skupštinu Srbije.

“Nervira me što smo mi aktivisti koji se bavimo suočavanjm sa prošlošću stalno u nekoj nemoći. Mislim da iz toga treba da se izađe i da treba da zauzmemo prostor koji nam je dostupan. Ako to nije fizički, onda to treba da bude digitalni prostor”, poručila je autorka virtualnog spomenika.

“Treba da pokažemo da ti ljudi lebde svuda oko nas i da mi nećemo imati budućnost, dok ne napravimo mir, odnosno suočimo se sa onim što je činjeno u naše ime i što je Srbija činila da bismo mogli da počnemo da gradimo neko zdravije društvo”, dodaje Mia David.

Rad je 2021. pobedio na konkursu pod nazivom “Nikome se ne ponovilo” u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava, Foruma ZFD i Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Nataša Govedarica iz Foruma ZFD objašnjava da se rad zasniva na tehnologiji “proširene stvarnosti”, koja u snimke iz stvarnog sveta ubacuje virtuelne elemente.

“Ja volim da je zovem ‘popravljena stvarnost’. Za mene je to stvarnost kakva bih željela da bude i za kakvu mislim da bi trebala da bude. U toj stvarnosti postoji mjesto sjećanja, postoji mjesto gdje možete saznati imena žrtava, gdje možete posvjetiti svoj trenutak, više trenutaka promišljanju šta je do toga dovelo i šta možemo učiniti da se to nikada nikome više ne ponovi”, kaže Govedarica.

 

Nakon predstavljanja umetničkog rada, aktivisti i građani su u parku ispred Predsedništva Srbije paljenjem sveća odali počast ubijenima u genocidu u Srebrenici jula 1995. godine.

I ove godine paljenje sveća praćeno je zahtevom da se 11. juli u Srbiji proglasi Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

“To je jedan simbol stradanja u ratovima devedesetih godina”, rekla je Sofija Todorović ispred Inicijative.

Prisutne građane obezbeđivala je policija, javlja reporter RSE. Za razliku od prethodnih godina, ovoga puta ispred Predsedništva Srbije nije bilo okupljenih desničarskih grupa koje negiraju genocid u Srebrenici.

Obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici organizovale su nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i REKOM mreže pomirenja.

U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari ovog 11. jula je sahranjeno 50 žrtava, od ukupno 8.372 osobe koje su stradale taj dan.

Za ubistvo više od 8.000 Bošnjaka tokom nekoliko dana jula 1995. godine do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora. Zločini su pred Haškim sudom okarakterisani kao genocid, i to kao jedini na prostoru bivše Jugoslavije u ratovima devedesetih.

Radovan Karadžić, prvi predsednik bh. entiteta Republika Srpska, pravosnažno je osuđen u Hagu na doživotnu kaznu zbog genocida u Srebrenici, kao i zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u drugim delovima BiH tokom rata u toj zemlji.

Zbog genocida, na doživotnu kaznu na istom sudu je osuđen i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić.

Zvaničnici Srbije su, međutim, u više navrata genocid u Srebrenici okarakterisali kao “strašan zločin” i “masakr”, ali tvrde da nije reč o “genocidu”.

Skupština Srbije usvojila je 2010. Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice, ali bez pominjanja reči “genocid”.

 

11 Jula
10:10

Beograd