Posle 1. 7. 1993. godine, kada je HVO preuzeo kontrolu u gradu Žepču, civilno stanovništvo je zatvoreno u četiri ili pet hangara preduzeća „Nova Trgovina“. U Hangarima je bilo smešteno oko 5.000 Muslimana. Vojno sposobni muškarci starosti između 16 i 60 godina su zatim odvojeni od žena i dece i odveni u prostorije Osnovne škole, gde su uslovi bili jako loši i gde sedam dana nisu dobijali hranu i vodu. Oko 105 zatočenih muškaraca iz Osnovne škole je posle sedam dana premešteno u zatočenički objekat „Silos“. Primarna namena „Silosa“ bila je skladištenje žita, ali je od jula 1993. godine HVO ovaj objekat koristio kao zatvor za vojno sposobne Muslimane. Zatočenici su držani u betonskim ćelijama površine 15×5 metera, u kojima bi bilo zatvoreno od 50 do 60 muškaraca. Ukupno 500 ili 600 zatočenika je moglo da koristi dva ili tri WC-a i dobijali su samo dva obroka dnevno. Svedok AH je video da su pripadnici HVO-a više puta izvodili iz ćelije zatočenika po imenu Jasmin, koji je kasnije preminuo od posledica premlaćivanja.

Zatočenici su svakodnevno odvođeni na prisilni rad gde su najčešće kopali rovove na linijama fronta kako za HVO, tako i za VRS. Neke od njih su dok su kopali rovove ubili vojnici Armije BiH, a najmanje dvojicu su ubili stražari.

„Silos” je korišćen kao zatočenički objekat sve do kraja 1993. ili početka 1994. godine, kada su zatočenici prebačeni u logore HVO-a u Hercegovini.