Svedočila je u predmetu „Jović Dragan i dr.” pred Višim sudom u Beogradu 107.10.2011. godine
Bosanska Muslimanka iz Bijeljine, radnica u dečijem vrtiću. Svedoči da su pripadnici dobrovoljačke jedinice srpskih snaga upali u njenu porodičnu kuću 14.6.1992. godine, i silovali nju i njenu snaju Hajretu.
„
***
To je bio 14. juni taj dan je došla moja snaha iz bolnice sa malom ćerkom […] legli smo spavati i negde tako, koliko je bilo deset, pola jedanaest, u tom vremenu, majka me probudila sva uznemirena, „ustaj neko je na vratima, nekome treba pomoć, nešto se napolju desilo“. […] vrata su se otvorila i najedanput u kuću su upali naoružani ljudi koji su vikali, koji su galamili, koji su psovali, nešto tražili […].
***
U svemu tome meni su, rekli su da se skinemo ja i moja snaha i ubacili su me jednostavno u sbou koja je bila sa strane i tu sam bila, počelo je silovanje od više, sad ne mogu da se sjetim da li je bio jedan, da li je bilo dva, tri toga ne mogu da se sjetim ali znam samo da sam bila cjelo vreme dok je napolju trajala buka, galama, da sam bila silovana.
Moja snaha, ona je bila isto tu, to su isto i njoj radili. Posle toga su nas izveli napolje, šta je bilo u kući ja se toga, ja nisam ništa drugo vidjela, te ljude normalno nisam ni njih mogla registrovati jer su u tom strahu u svemu tome normalno nisam mogla sad da im gledam u lice i da vidim ko su, to jednostavno, vrijeđali su, bili su grubi, bili su zli i šta mogu drugo da kažem. U tom svemu čula sam jedan pucanj i nas su izveli napolje i stavili su nas u kamion koji je bio ispred kuće.
***
Onako svi njih petorica i nas dvije svi smo sjeli u auto […]. Tu su nas na ulazu u neko mjesto, neko naselje su nas ponovo istjerali napolje, tu su nas ponovo silovali, zlostavljali na sve moguće načine onako gole i tu su nas, tu su raspravljali šta s nama raditi, da li da nas vode, da li da nas ostave i u nekom ne znam ni ja kako je to sve desilo, doneta je odluka da nas tu ostave sa, zaprijetili su nam ako to nekom kažemo da će nas ubiti.
***
[…] onda sam se sjetila da je u tu u tom mjestu živi od moga oca prijatelj, to je bilo malo dalje i tako smo ponovo onako gole i sve došle do te kuće gde sam pozvonila i čika Pera, mislim da se tako zvao, on nas je pustio u kuću i tu nam je pružio pomoć.***
“
U oktobru je sa majkom Fatom napustila BiH i otišla u Austriju.
