Bosanski Muslimani iz Zvornika. Pripadnici sprskih snaga su ih uhapsili u maju 1992. godine. Držani su u različitim zatočeničkim objektima pre nego što su dovedeni u Dom kulture u Čelopeku. Dusan Vučković ih je ubio vatrenim oružjem 28.6.1992. godine. Njihovi posmrtni ostaci su ekshumirani, identifikovani DNK analizom i sahranjeni.
Svedok Dva
Bosanski Musliman iz Diviča. Nakon što su srpske snage napale Divič 26.4.1992. godine, sa ostalim muškarcima je odveden u „Ciglanu“, a zatim u Dom kulture u Čelopeku.
„
***
Da li je pre bio Vidovdan ili sami Vidovdan, ne znam, ali uglavnom je, vrata su bila malo duže otvorena, jer, rekao sam malopre, da su vrata bila posle tih premlaćivanja i ovih ubistava i odvođenja, da su bila strogo zaključana i niko nije izlazio vani, niti su oni ulazili.
***
E, video sam ga unutra sa automatom i pištoljem. Odmah je naredio, svi uza zid. Svi smo stali uza zid, bilo nas je tri reda možda u dužini, kolika je dužina bila, sada se ne sežam tačno, tridesest metara, dvadeset, trideset metara i bilo smo ka na „L“, tako.
***
Rekao je, uza zid, zapamtićete vi Vidovdan i počeo je da puca.
***
Iz automatske puške više glava. E onda je počeo, počeli su ljudi da padaju. Onda u jednom momentu je rekao, prelazite na ovu drugu stranu i ja kako sam pošao da pretrčim, verovatno mi je noga bila, jer je bila prostrelna rana, zakačio mi je samo nerv.
***
I imao sam jake bolove, metak je prošao. Drugi dvojica nisu imali takvu, imali su istu ranu, ali je pogodila u kost i jedan je izumro istog dana, a drugi je izumro sutradan, kada smo mi trebali poći.
***
Nerv, oštećen od ovog stopala i od velikog prsta.
***
Video sam pre mene kada je pao ovaj Mustafa, Mustafa Kuljanin i onda je i mene pogodilo. Samo sam osetio neku toplotu i pao sam, okrenut njemu leđima. Onda je on rekao, odoh da popijem piće, vraćam se za pet minuta, za mene nema ranjenih. Ja sam onda samo pomislio, da hoće me bar pogoditi opet sada u glavu da me ne mrcvari posle.
***
I onda sam pao u nesvest onda. Probudio sam se, ispod mene je ležao Alihodžić Benjamin, kome je mali stomak bio sav izrešetan, umirao je. Ja sam se tada budio iz kome, iz nesvesti. Čuo sam Bikić Mehmedaliju kako viče, Mustafa, daj mi, kaže, tablet za pritisak, puče mi glava, kaže. On je izumro taj dan. Ubijeni su, ja nisam video, nisam se mogao okretati, nisam video, samo sam čuo te, kada je neko nešto govorio, bio sam svestan, ali nisam video ko je ubijen […]
***
“
Sutradan je prebačen u bolnicu, a zatim u zatvor u zgradi Suda za prekršaje. U februaru 1993. godine je premešten u logor „Batković“, odakle je razmenjen posle sedam dana.
