Muhamed Kavaz

Svedočio je u predmetu Milan Dragišić pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu 14.7.2015. godine.

Bosanski Musliman iz naselja Gaj u Bosanskom Petrovcu i prvi komšija Milana Dragišića. Dana 20.9. 1992. godine nalazio se u kući sa svojim ocem Asimom Kavazom, majkom Ćamkom i svojom suprugom.

„

***

Čuo se sivi „Golf“ s dvoje vrata, znači škripa, ovoono, od moga komšije, i posle se čula neka zapomaganja, plač, kod kuće, ne znam šta se dešava al` mi smo čuli, znači nisam vidio nego sam čuo, pošto je on moj komšija pa 7- 8 metara kuća od kuće, i mi smo krenuli gore da vidimo šta se dešava…

***

Ja i moj otac.

***

I kad smo tamo došli do ograde ovaj čovjek je krenuo prema mome ocu…

***

Imao je automatsku pušku, pušku onu, i ovako je nosio malo kao iza leđa, jer ja sam bio malo po strani pa sam je tako ja video, i onda je okrenuo i pucao u mogao oca. Nešto je govorio, psovao, ne mogu vam ja reći sad tačno, psovao je, vređao je, i ubio je oca. Ja sam rekao što uradi, i onda je on nešto, punio il` prepravljao, ne mogu vam reći, ja sam se odmakao 20 metara, možda dole niz ulicu prema svojoj kući, i tad je on ponovo pucao. Mene nije tad pogodilo nego je negde u zemlju u asfalt, i onda su oni komadi od metka, oni su mene znači lijevu stranu ova tu kod prsa izranjavali i ja sam pobego kod strica i strine dole u kuću i kad je prošlo malo vremena ja sam vidio svog sina Kavaz Almira koji je, imao mali kao traktorić koji je dobio od djeda iz Njemačke i krenuo je gore prema Srdiću i ja sam htio da njega pokupim, da ga sklonim pošto je pucnjava, opet, on je opet ponovo pucao i ja sam uspio pobeći. Dijete je otišlo gore materi gde li je, ja pojma nemam, ja sam već bio ranjen nisam znao ni gdje sam, ni šta sam. I bio sam kod strica kod kuće, i onda sam dole otišao kod ovih komšija i bio sam…ja mislim jedan čitav dan pa je onda došao da me traži jedan što su ga proglasili ratnim zločincem, Kićo Basta zvani Rambo. On je došao i rekli su da traži ranjenika, moja majka je plakala, žena, svi su plakali tamo i rekli su da sam ja tu u toj sobi. I on je ušao i rekao je da su mu valjda dali 100 maraka da mene ubije.

***

Njemu [Milanu Dragišiću] su ubili brata i masakrirali.

***

To je bio valjda razlog.

***

“

Sutradan mi je pružena lekarska pomoć i uskoro je na konvoju autobusa otišao u Travnik, koji je bio pod kontrolom Armije BiH, a zatim u Zagreb.