Menu
Enver Kajtazi,
Bosanski Musliman iz Mostara. Uhapšen je u Čapljini 11.3.1993. godine.
Husnija Čorojević ,
Bosanski Musliman iz Mostara. Bio je pripadnik Armije BiH. Uhapšen je u Čapljini 7.7.1993. godine.
Aris Začinović,
Bosanski Musliman, uhapšen u Mostaru 30.6.1993. godine.
Početkom septembra 1993. godine, dovedeni su iz „Heliodroma“ u „Vojno“. Dana 8.9.1993. godine, odvedeni su sa još nekoliko zatočenika na prisilni rad na liniji fronta u blizini sela Bijelo Polje gde ih je ubio Mario Mihalj, tako što im je nožem prerezao vrat. Njihovi posmrtni ostaci su identifikovani i razmenjeni 25.4.1994.
Svedok AB
Svedočio je u predmetu „Radić i drugi“ pred Sudom Bosne i Hercegovine
Bosanski Musliman. HVO ga je uhapsio 4.9.1993. godine i odveo u „Vojno“.
Svedoči da je četvrtog dana odveden sa još nekoliko zatočenika na prisilni rad u Mostar da kopaju rovove. Tom prilikom je snajperom pogođen vojnik u pratnji Marka Radića i svedok je sa još nekoliko zatočenika bio zadužen da odnesu vojnika u ambulantu. Pošto je vojnik ubrzo preminuo, zatočenici Enver Kajtazi, Husnija Čorajević, Željko Čakalović i Aris Začinović i svedok AB su optuženi za njegovu smrt, pa su ih Mario Mihalj i još nekoliko vojnika HVO-a odveli u obližnju garažu i tamo šutirali, udarali rukama i pendrecima. Kada se Enver Kajtazi onesvestio od udaraca, Mario Mihalj je izvukao nož i
naredio im da se okrenu ka zidu, a zatim je svedok čuo krkljanje. Pošto su nastavili da ih tuku, sledeći se onesvestio Husnija Čorajević koga su ubili na isti način. Svedok opisuje da su zatim vojnici izašli iz garaže i da su tada Aris Začinović i on odlučili da pobegnu, dok je Željko Čakalović ostao. Tokom pokušaja bega svedok je ranjen u levu ruku, dok je Aris Začinović uhvaćen i zaklan. Krio se u kanjonu Neretve narednih 13 dana dok ga nije pronašla Armija BiH.
Hamdija Tabaković
Bosanski Musliman iz Žepče, sajdžija i sportista. Uhapšen je tokom juna 1993. godine i od tada je kao zatočenik prošao kroz: logor „Vitina-Otok“ kod Ljubuškog, Zatvor u Dretelju, Vojnu bolnicu u Čapljini, „Heliodrom“ i zatočenički centar „Vojno“ u mostarskom naselju Bijelo Polje. Hamdija Tabaković je izdvojen iz grupe zatočenika u logoru „Vitina-Otok“, tučen i nakon toga odveden iz logora. Ubijen je krajem 1993. ili početkom 1994. godine u logoru „Vojno“ kod Mostara. Njegovi posmrtni ostaci su razmenjeni 10.4.1994. , a identifikovani 15.3.2004. godine.
Mujo Kahvić
Bosanski Musliman iz Teslića. Uhapšen je neutvrđenog datuma. Ubijen je u decembru kada je iz zatočeničkog centra „Vojno“ odveden na prisilni rad na liniju fronta u blizini sela Bijelo Polje. Njegovo telo je razmenjeno i identifikovano 10.4.1994. godine.
Hamza Leto
Svedočio je u predmetu „Radić i drugi“ pred Sudom Bosne i Hercegovine.
Bosanski Musliman, HVO ga je uhapsio u julu 1993. godine u Počitelju kod Čapljine. Odveden je u Zatvor u Dretelju, a zatim u „Rodoč“ i na „Heliodrom“, odakle je u novembru 1993. godine vođen na prisilni rad u „Vojno“.
U „Vojnom“ je bio zatvoren u podrumu kuće u kojem nije bilo dovoljno mesta za sve zatočenike. Svedoči da ga je više puta prebijao Mario Mihalj. Govori da je odvođen na prisilni rad i da je jednom prilikom na liniji fronta ubijen Hamdija Tabaković. Morao je da pokopa njegovo telo sa ostalim zatočenicima. Ubijen je i Mujo Kahvić, kada je zajedno sa svedokom odveden na prisilni rad i tom prilikom ih je jedan od vojnika HVO-a udarao kundakom puške. Kada je došao red na Kahvića, udario ga je, a zatim se izmakao 15 metara i rafalom zapucao na njega. Svedoku je naređeno da Kahvićevo telo ponese do zatvora.
Iz „Vojnog“ je pušten pre aprila 1994. godine.
Havdo Jelina
Bosanski Musliman, uhapšen je u Mostaru 30. 6.1993. godine. Preminuo je u zatočeničkom centru „Vojno” od posledica premlaćivanja 8.9.1993. godine. Njegovi posmrtni ostaci su razmenjeni i identifikovani 25.4.1994.
Svedok AD
Svedočio je u predmetu „Radić i drugi“ pred Sudom Bosne i Hercegovine
Bosanski Musliman. Uhapšen je neutvrđenog datuma i odveden na „Heliodrom“, odakle ga je Emir Brekalo u avgustu 1993. godine odveo u „Vojno“, gde je proveo 13 dana. Svedoči da je svakodnevno odvođen na prisilni rad kod Zalihića kuće i Buconjića kuće, gde je kopao rovove i pravio bunkere.
Svedoči da je sa njim dovedeno oko 30 do 40 zatočenika i da su im Mario Mihalj i Dario Šunjić tražili da se predstave. Palicama su udarali svakoga ko bi prvo rekao prezime pa ime. Tada je Mario Mihalj pretukao Havdu Jelina, posle čega nije mogao da se digne na noge niti da sedi, ležao je na podu i jecao. Preminuo je tri dana kasnije. Svedok AD ga je sahranio.
Mesud Dedajić
Bosanski Musliman, uhapšen u Mostaru 30.6.1993. godine i odveden u „Vojno“. Tokom zatočenja u „Vojnom“ odvođen je na prisilni rad. Ubijen je oko 28.8.1993. godine, kada je jedan od HVO vojnika pucao na njega dok je obavljao radove na liniji fronta kod sela Bijelo Polje. Njegovo telo je ekshumirano između Zalihića kuće i samostana časnih sestara, a zatim identifikovano i razmenjeno 5.7.1994. godine.
Handžer Azer
Svedočio je u predmetu „Radić i drugi“ pred Sudom Bosne i Hercegovine
Bosanski Musliman, uhapšen neutvrđenog datuma. Sa „Heliodroma“ je odveden u zatočenički centar „Vojno“ gde je bio zatočen 11 dana, od 18.8.1993. godine. Držan je u podrumu kuće, sve dok 1.9.1993. godine nije ranjen iz snajpera dok je bio na prisilnom radu. HVO ga je premestio u lokalnu ambulantu, a zatim u bolnicu na Bijelom brijegu u Mostaru.
Svedoči da je dva dana pre njegovog ranjavanja za vreme prisilnog rada na liniji fronta poginuo zatvorenik Mesud Dedajić. Metak je došao iz pravca gde su bili pripadnici HVO-a. Sa još dva do tri zatočenika pokopao je Dedajićevo telo, samo nekoliko metara od mesta gde je pogođen.
Svedočio je u predmetu „Radić i drugi“ pred Sudom Bosne i Hercegovine.
Bosanski Musliman iz Bradića, prosvetni radnik. Zarobio ga je HVO 25.6.1993. godine u njegovom stanu. Sa još 426 zatočenika je odveden u Logor „Vitina-Otok“. Nakon dva i po meseca je prebačen na „Heliodrom“. U septembru 1993. godine je sa još 50 zatočenika odveden u „Vojno“, gde je proveo 45 dana.
Svedoči da mu je Dragan Šunjić udarao šamare samo zato što nije izvrnuo sve džepove da bi se uverio da nema ništa kod sebe. Govori da ga je „osudio“ na streljanje prvih dana i stalno mu pretio da će ga streljati zato što je kao prosvetni radnik „sejao mržnju prema Hrvatima“. Mario Mihalj i Dragan Šunjić su terali svedoka i još 35 zatočenika da u garaži udaraju glavom o zid sve dok ne bi razbili glave. Ukoliko bi odbili, obojica bi hvatali zatočenike za kosu pa im udarali glave o zid. Opisuje da su zidovi garaže bili krvavi od njihovih glava.
Oslobođen je iz zatočeničkog centra „Vojno“ pre aprila 1994. godine.
Svedočio je u predmetu „Radić i drugi“ pred Sudom Bosne i Hercegovine
Bosanski Musliman, uhapšen je kao maloletanik (17), 11.10.1993. godine u svom stanu u Mostaru i odveden u „Vojno“. Po dovođenju, stražari su ga odveli kod Maria Mihalja i Dragana Šunjića na ispitivanje. Kada je pogrešno rekao datum rođenja, počeli su da ga tuku, onesvestio se od udaraca i tom prilikom su mu izbili tri zuba.
Svedoči da ga je Mario Mihalj mučio elektro-šokovima spajajući mu žice na prste ruku. Kada je zamolio da ga više ne muče već da ga ubiju, Mario Mihalj mu je rekao da se sam ubije, nudeći mu pištolj i nož. Potom je odveden u samicu gde ga je sutradan Mario Mihalj šišao nožem i primoravao ga da pije tečnost iz kante u kojoj je vršio nuždu. Pošto je odbio, Mihalj je prosuo kantu sa fekalijama po njemu.
Dragan Šunjić ga je jednom prilikom terao da radi sklekove, a zatim da peva „ne volim te Alija zato što si balija“. Opisuje da mu je Mario Mihalj nožem otkinuo svu dugmad sa košulje, a zatim mu zario nož u ruku.
Razmenjen je sa grupom žena i dece 2.12.1993. godine.
Svedočio je u predmetu „Radić i drugi“ pred Sudom Bosne i Hercegovine
Bosanski Musliman. Pripadnici Bjelopoljske brigade HVO-a su ga uhapsili 15.08.1993. godine stanu u zapadnom Mostaru i odveli u logor Vojno. Uhapšen je sa majkom i mlađim bratom. Bio je zatvoren u garaži mesec i po do dva meseca.
Svedoči da mu je Mario Mihalj jednom prilikom naredio da se skine do pojasa, zatim ga tukao oko dva sata drškom alata, delom garnišle i policijskom palicom. Kada su ga vratili nazad u garažu, izgubio je svest. Drugom prilikom ga je Mario Mihalj priključivao na struju dok je Dragan Šunjić svirao gitaru i rekao mu „sad ćeš malo da pevaš“. Spojili su mu prste sa kablovima, a zatim su uključivali i isključivali struju. Govori da je njemu i još trojici zatočenika Mario Mihalj naredio da rade sklekove ispred garaže, Mihalj bi ga šutirao u glavu dok je bio na zemlji, tako da je udario glavom o metalnu šipku i doživeo potres mozga.
Iz zatočeničkog centra „Vojno“ pušten je krajem septembra 1993. godine, kada su svi muškarci odvedeni na „Heliodrom“.
Svedočio je u predmetu „Radić i drugi“ pred Sudom Bosne i Hercegovine
Bosanski Musliman. Uhapšen je 2.9.1993. godine u svom stanu zajedno sa ženom, šestogodišnjom ćerkom, ocem i tastom. Uhapsili su ih pripadnici Bjelopoljske bojne HVO-a i odveli u „Vojno“.
Svedoči da su ga stražari odveli na ispitivanje i da su gu tada tukli Mario Mihalj i Dragan Šunjić. Šutirali su ga i udarali rukama i palicom, a jedan vojnik HVO-a mu je stavljao pištolj u usta. Drugom prilikom su ga pretukli zajedno sa zatočenikom Kajtazom, posle čega nije mogao da ustane.
Bio je zatvoren u garaži. Govori da su ih jednom prilikom po dolasku sa prisilnog rada stražari terali da udaraju glavom u limena vrata. Opisuje da ga je stražar odveo u kuću gde mu je Mihalj vezao ruke žicom i zatim ga je podvrgavao elektro-šokovima, dok bi u pauzama Šunjić skakao po njemu.
Iz zatočeničkog centra „Vojno“ je u septembru 1993. godine sa ostalim muškarcima odveden na „Heliodrom“.
This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the RECOM Reconciliation Network and do not necessarily reflect the views of the European Union.
© Glas Žrtava