Menu
Murat Rrustemi
Kosovski Albanac iz Drenovca/Drenovc, kondukter.
Dana 10.6.1998. godine trojica pripadnika vojne policije OVK odvela su ga iz dvorišta kuće automobilom bez registraskih tablica u podrum škole u Drenovcu/Drenovc gde je bio zatočen sa Hazerom Tarjanijem i još jednim zatočenikom (Anonimni svedok X) najmanje do 2.7.1998. godine. Porodici nikada nije dozvoljeno da ga poseti.
Eqrem Rrustemi
Kosovski Albanac iz Drenovca/Drenovc, zemljoradnik, kopao je rovove za odbranu Drenovca/Drenovc od srpskih snaga u martu i aprilu 1998. godine.
Svedoči da su ga 19.5.1998. godine trojica pripadnika vojne policije OVK odvela iz kuće na mesto u blizini štaba OVK gde su mu pretili da će mu odseći ruke i noge, pretukli ga, a potom ga vratili, naredivši mu da se sutradan javi u štab.
Dana 10.6.1998. godine, dok je svedok bio u podrumu kuće, pripadnici OVK-a su došli automobilom i odveli njegovog oca Murata iz dvorišta.
Čuo je za zatočenički objekat u podrumu stare škole i tamo odneo čistu odeću. Policajac Isuf Gashi je potvdio da je Murat tu, preuzeo odeću i rekao mu da ide kući.
Nezim Rrustemi
Kosovski Albanac iz Drenovca/Drenovc, nezaposlen.
Svedoči o odvođenju svog brata Murrata Rrustemija 10.6.1998. godine koje je video dok je bio ispred svoje kuće u istom dvorištu. Sledećeg dana kada je sa Muratovim sinom Haserom otišao u štab OVK, Bedri Zyberaj im je rekao da je on odgovoran za odvođenje Murata, ali da se time sada bavi policija jer je on čuvar skladišta i nije nadležan. Kao razlog zatočenja naveo je to što mu 1992. godine Murat nije dozvolio da vozi traktor preko njegove njive. Rekao je da je sada „došlo njegovo vreme“.
Svedok je jednom prilikom dok je bio u blizini škole kroz prozor čuo zapomaganje zatočenika, ali mu je Zaim Barjaktari odmah potom naredio da ode.
Svedok E
Kosovski Albanac, pastir.
Neutvrđenog datuma u junu 1998. godine u povratku iz Drenovca/Drenovc, gde je išao da izjavi saučešće, zaustavili su ga pripadnici vojne policije OVK, legitimisali i prisilili da uđe u automobil u kom su ga udarali puškom po leđima. Odveden je u štab OVK u Drenovcu/Drenovc gde ga je Bedri Zyberaj ispitivao. Prebačen je u podrum škole u kom ga je nekoliko maskiranih ljudi udaralo po glavi i leđima dok nije izgubio svest. Bio je zatočen tri dana, bez vode i hrane. Fiziološke potrebe obavljao je u prostoriji u kojoj je boravio. Nisu mu dozvoljavali da spere tragove krvi i zapretili su mu da ne sme da ode kod lekara.
Četvrtog dana je oslobođen, ali mu je rečeno da „bude spreman kad god ga pozovu“.
Hidaj Popaj
Kosovski Albanac iz Bele Crkve/Bellacërkë, trgovac.
Uhapšen je i odveden u Drenovac/Drenovc 7.6.1998. godine u Ratkovcu/Ratkovc, kada je pošao da se preda u zamenu za sina Muharrema, koji je uhapšen prethodnog dana, kada je sa Hazerom Dinom otišao u zatočenički centar da bi saznali da li su na „crnoj listi“ onih koje traži OVK.
Hidajevo telo je nađeno na groblju u Prištini/Prishtinë 2000. godine. Ubijen je hicem iz vatrenog oružja u glavu. Porodica ga je sahranila u Beloj Crkvi/Bellacërkë.
Anonimni svedok D
Kosovski Albanac iz Bele Crkve/Bellacërkë, zemljoradnik.
Svedoči da su u maju 1998. godine pripadnici OVK zaustavili Hidaja Popaja i odveli ga u štab u Drenovcu/Drenovc. Ispitivali su ga o Hasanu Rrustemiju, koji je sarađivao sa srpskom policijom i kom je Popaj dao 1000 DM da bi izbegao premlaćivanje policije koja je u to vreme tražila oružje. Posle ispitivanja su ga oslobodili.
Nakon što je 6.6.1998. godine njegov sin Muharrem uhapšen u Drenovcu/Drenovc, Popaj je pošao da se preda da bi oslobodili njegovog sina. Sa svedokom se traktorom dovezao do Ratkovca/Ratkovc, gde su ih zaustavili pripadnici OVK i odvezli ga u Drenovac/Drenovc. U junu ili julu 1998. godine svedok je otišao u zatočenički centar gde se sastao sa Selimom Krasniqijem koji mu je rekao da je Popaj živ i zdrav, ali mu nije dozvolio da ga poseti. Kao razlog zatočenja naveo je to ,,da mora nešto da ga pita“. U septembru 1998. godine, kada je ponovo otišao da se raspita, Krasniqi mu je rekao da ne zna ništa o tome.
Meštani su došli kod Popajeve porodice i rekli im da je živ, nakon čega su sin, kćerka i otac otišli u Drenovac/Drenovc i posetili ga. Svedok ga više nikada nije video.
Anonimni svedok Z
Kosovski Albanac iz Bele Crkve/Bellacërkë, student.
Svedoči da je 16.6.1998. godine otišao u Drenovac/Drenovc da traži Hidaja Popaja. Gani Paqarizi mu je rekao da Hidaj nije uradio ništa loše i predložio da ga razmene za Nesima Popaja, koji je sarađivao sa policijom.
Nekoliko dana kasnije svedoku je dopušteno da ga poseti . Policajac Agron Krasniqi dopratio je Popaja, koji je na rukama imao lisice, do Paqarizijeve kancelarije. Svedok nije uočio povrede na njegovom telu, ali je rekao da izraz njegovog lica „nije bio dobar“ i da je odbio da se presvuče u čistu odeću. Od policajca Isufa Berishe saznao je da je Popaj optužen da je od Hasana Rrustemija kupio automobil koji je pripadao policiji. Krajem avgusta ili početkom septembra, kada se ponovo raspitivao, Selim Krasniqi mu je rekao da je tokom napada srpskih snaga bio u Albaniji, da ne zna gde su zatočenici premešteni i da čeka odgovore od štaba. Više ga nikad nije video.
Avdi Berisha
Kosovski Albanac iz Brestovca/Brestovc, zemljoradnik.
Dana 13.7.1998. godine sedam pripadnika vojne policije OVK ga je odvelo iz njegove kuće u podrum škole u Drenovcu/Drenovc. Porodici je rečeno da ga vode na ispitivanje nakon čega će biti oslobođen. Razlog zatočenja bilo je navodno to što je kupio zemlju od Srbina. Porodica ga više nikada nije videla. Njegovi posmrtni ostaci do danas nisu nađeni.
Muhamet Berisha
Kosovski Albanac iz Brestovca/Brestovc, zemljoradnik.
Krajem jula vratio se iz Švajcarske i priključio se OVK na kosovsko-albanskoj granici. Kada je otišao kući, od braće je saznao da su njihovog oca Avdija Berishu pripadnici vojne policije OVK odveli u Drenovac/Drenovc. Tamo mu je stražar Isuf Berisha potvrdio da je njegov otac zatočen i da mu je lično donosio vodu i hranu. Po dolasku Selima Krasniqija, stražar se više nije usuđivao da govori. Krasniqi je svedoku rekao da su svi prebačeni u Drenicu/Drenica i da ne mogu da ih vrate jer je put u lošem stanju. Naređeno mu je da ponovo dođe krajem nedelje da „nešto razjasne“, ali je zbog napada srpskih snaga koji je usledio, dolazak sprečen.
Bedri Berisha
Kosovski Albanac iz Brestovca/Brestoc, zemljoradnik.
Uhapšen je 3.6.1998. godine dok je sa majkom Nysrete bio u poseti kod ujaka Islama Hotija u Ratkovcu/Ratkovc. Pripadnici OVK Milaim Latifi i Ruzhdi Krasniqi došli su pred Islamovu kuću. Pucali su u vazduh i pozvali Berishu da izađe nakon čega su ga odveli u Drenovac/Drenovc.
Poslednji ga je video Anonimni svedok B 13.7.1998. godine, kada mu je, nakon više od 30 pokušaja, dozvoljeno da ga poseti u zatočeničkom centru.
Posmrtni ostaci su nađeni 2007. godine na groblju u Peći/Pejë i predati porodici koja ih je sahranila na groblju u Brestovcu/Brestoc.
Hysen Krasniqi
Kosovski Albanac iz Danjana/Dejnë, čuvar.
Dana 4.6.1998. godine u njegovu kuću su došli pripadnici vojne policije OVK i rekli mu da krene sa njima u akciju automobilom jer neće imati vremena da ga vrate. Odveli su ga u Drenovac/Drenovc i zatvorili u podrum škole. Poslednji ga je video Anonimni svedok N, kada mu je dozvoljena poseta 5.7.1998. godine.
Njegovi posmrtni ostaci i dalje nisu pronađeni.
Anonimni svedok A
Kosovski Albanac iz Brestovca/Brestoc, zemljoradnik.
Uhapšen je 4.6.1998. godine kada je traktorom otišao u Drenovac/Drenovc da traži Bedrija Berishu i odveden u štab OVK. Drugog dana zatočeništva, kada su ga izveli u šetnju pridružili su mu se zatočenici koje su držani u podrumu, među kojima je prepoznao Bedrija Berishu. Desni obraz mu je bio otečen ,,kao da je u njemu nosio dva kilograma tereta“. Tada je video i osobu za koju je kasnije saznao da je Shaban Shala i Hysena iz Danjana/Dejne (Hysen Krasniqi). Vodili su ih oko 1000 metara uz planinu do mesta na kome je bilo vode da se umiju jer su im lica bila krvava. Kada su ga vratili u prostoriju u kojoj je prethodno boravio, trojica vojnika su ga pretukla palicama sa gvozdenim vrhom tako da je pod bio pokriven njegovom krvlju. Oslobođen je nakon tri dana tokom kojih je ponovo premlaćivan palicom i pesnicama svuda po telu, od čega ima ožiljak na glavi, ne vidi i ne čuje dobro i povremeno gubi ravnotežu.
Drugi put je uhapšen oko 10.6.1998. godine kada je otišao u Radoste/Radostë da ponovo traži Berishu i odveden u Drenovac/Drenovc u istu prostoriju u kojoj je bio zatočen prošli put. Trojica vojnika su skakala po njemu dok je ležao na podu. Tu je bio zatočen Hidaj Popaj, čije je lice bilo prekriveno sasušenom krvlju. Ponovo je video Shabana Shalu, kome su se jedva raspoznavale oči.. Svedok je oslobođen nakon tri ili četiri dana.
Anonimni svedok B
Kosovski Albanac iz Brestovca/Brestoc.
Svedoči da se Bedri Berisha vratio na Kosovo posle šest godina provedenih u Nemačkoj. Po dolasku su mu ukrali pasoš pa je platio 1000 DM za izradu novog posle čega su ljudi počeli da govore da sarađuje sa srpskim režimom.
Dana 4.6.1998. godine svedok je otišao u štab OVK u Drenovcu/Drenovc da traži Berishu kog su pripadnici OVK uhapsili prethodnog dana dok je bio u poseti svom ujaku Islamu Hotiju u Ratkovcu/Ratkovc. Rečeno mu je da će ga držati dva sata ili dva dana i nakon toga osloboditi. Pošto ga nisu oslobodili, išao je u zatočenički centar više od 30 puta. Dozvoljeno mu je da ga poseti 13.7.1998. godine. Primetio je da je Berisha bio veoma mršav, oduzeli su mu kaiš pa je pantalone vezao konopcem. Tražio mu je da donese malo hrane, plakao i molio da mu dovede kćerku. Dana 16.7.1998. godine svedok je ponovo došao u zatočenički centar i sreo se sa Bedrijem Zyberajem, koji mu je rekao da će pripadnici OVK otići u Brestovac/Brestoc i raspitati se o tome gde je Berisha, iz čega je zaključio da on više nije u Drenovcu/Drenovc. Orahovac/Rahovec i okolna sela su spaljeni 17. i 18.7.1998. godine zbog čega svedok više nije mogao da ide u Drenovac/Drenovc.
Hazer Tarjani
Kosovski Albanac iz Pirana/Piranë, zemljoradnik.
Dana 2.7.1998. godine išao je kolima u Drenovac/Drenovc sa bratom blizancem Zenelom i sestrom po buduću suprugu Zenelovog sina Vetona. U povratku su zaustavljeni na izlazu iz Drenovca/Drenovc gde je jedan od vojnika prozvao Hazera Tarjanija. Tri sata kasnije on je odveden u zatočenički centar u Drenovcu/Drenovc gde su ga ispitivali i tukli. Poslednji ga je video drugi zatočenik (Anonimni svedok ,,O“) u zatvoru u Mališevu/Malishevë 20. ili 21.7.1998. godine.
Početkom maja 2005. godine porodica je obaveštena da su njegovi posmrtni ostaci ekshumirani u maju 2000. godine na groblju Dragodan u Prištini/Prishtinë. Braća Zenel i Ukshin su ih sahranili na groblju u Piranu/Piranë.
Zenel Tarjani
Kosovski Albanac iz Pirana/Piranë, zemljoradnik.
Svedoči da se 2.7.1998. godine sa bratom Hazerom i sestrom vraćao iz Drenovca/Drenovc, gde su išli po buduću suprugu njegovog sina Vetona. Zaustavili su ih pripadnici OVK, među kojima je prepoznao Xhavita Elshanija, i legitimisali ih. Svedoku su vratili dokumenta i rekli da Hazer mora da ide sa njima, a da on može doći po njega sutra u 8 ujutru u Drenovac/Drenovc. Kada je rekao da njegov brat nije mali da bi morao da dolazi po njega, repetirali su kalašnjikov i pripretili da će mu odseći glavu. Pošto je bio uplašen, umesto njega je otišao njihov nećak Sadit Kryeziu, ali mu je rečeno da brat mora da dođe po Hazera. Nije znao šta se dogodilo sa njegovim bratom sve do 2005. godine kada su mu predati njegovi posmrtni ostaci.
Shaban Shala
Kosovski Albanac iz Prizrena/Prizren, pravnik, sekretar Demokratske stranke Kosova (DSK) do 1992/1993. godine kada je prinuđen da podnese ostavku zbog pretnji policije. Potom je bio sekretar u srednjoj muzičkoj školi, ali je prinuđen da napusti i to radno mesto i bavio se prodajom cigareta.
Dana 2.6.1998. godine se sa prijateljima Hakijem Morinom i Fadilom Hotijem automobilom odvezao u štab u Drenovcu/Drenovc da se priključe OVK. Zatvorili su ga u podrum osnovne škole. Poslednji put ga je video drugi zatočenik (Anonimni svedok A) 10.6.1998. godine. Porodica ga više nikada nije videla.
U julu 2009. godine Komisija za nestala lica Vlade Kosova pronašla je u šumi blizu Mališeva/Malishevë glavu za koju je DNK analizom potvrđeno da je Shabanova. Porodica je odbila da preuzme posmrtne ostatke sve dok oni ne budu kompletni i dok Udruženje boraca OVK ne pristane da bude sahranjen na groblju palih boraca.
Mirsada Shala
Kosovska Albanka iz Prizrena/Prizren, radnica u pekari.
Svedoči da je supruga Shabana Shalu poslednji put videla 2.6.1998. godine kada joj je rekao da ide u Drenovac/Drenovc da se priključi OVK i odvezao se svojim automobilom sa dvojicom prijatelja, Fadilom Hotijem i Hakijem Morinom.
Dva dana kasnije, Morina je posetio Shabanovu porodicu i ispričao da su pripadnici OVK razgovarali sa Shalom u zatvorenoj prostoriji, nakon čega je jedan od njih preparkirao Shabanov automobil u dvorište štaba. Morini je dozvoljeno da ide, ali je Shala zadržan. Policija je tražila Shalu u njegovoj kući. Porodici su zapretili da će mu odseći glavu ako ga budu našli. Svedokinja je ispričala da se zbog ranije upućenih pretnji i zastrašivanja kojima je bio izložen jer je bio sekretar DSK, Shaban obratio predsedniku stranke koji ga je posavetovao da se povuče sa te pozicije dok se policijska istraga protiv njega ne okonča. Čim je podneo ostavku, pojavile su se glasine da je špijun. Svedokinja je pokazala pismo koje je Shaban uputio predsedniku DSK u kojem traži da ponovo razmotre njegov slučaj. Nikada nije dobio odgovor.
U avgustu 2006. godine Opštinski sud u Prizrenu osudio je za ratni zločin protiv civilnog stanovništva pripadnike vojne policije Selima Krasniqija, Bedrija Zyberaja i Agrona Krasniqija na kazne zatvora u trajanju od po sedam godina. Vrhovni sud Kosova preinačio je u aprilu 2009. godine prvostepenu presudu umanjujući kazne Selimu Krasniqiju i Bedriju Zyberaju na po šest godina, a Agronu Krasniqiju na četiri godine i šest meseci.
This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the RECOM Reconciliation Network and do not necessarily reflect the views of the European Union.
© Glas Žrtava