Bosanski Musliman iz Donjeg Vakufa. Uhapšen je u junu 1992. godine i odveden u SJB. Tamo je žestoko pretučen zajedno sa Safetom Bibićem. Nakon nekoliko dana prebačen u „Đurđinu kuću“ , a zatim u „Vrbaspromet“. Oslobođen je krajem leta 1992. godine.
Safet Bibić
Izjava data Tužilaštvu MKTJ 8 i 11. 6. 2001. godine.
Bosanski Musliman iz Donjeg Vakufa, vatrogasac. Nakon što su srpske snage ušle u Donji Vakuf u maju 1992. godine, sakrio se u obližnju šumu. Uhapšen je otprilike mesec dana kasnije, 7. 6. 1992. godine, i odveden u policijsku stanicu.
***
„Stajali smo okrenuti licem prema zidu dok nisu došli Jordan Ilić, oficir vojne policije, i major Balaban, oficir JNA. Poznavao sam Ilića, išao je u školu sa mojom ženom, a radio je kao vozač viljuškara. […] Oko njih se skupio desetak ljudi. Pitali su majora mogu li da nas „pomaze“. Major je rekao da ne mogu dok je on prisutan. Nisam vidio da je major otišao, ali ubrzo nakon što je to rekao Burgića i mene su pretukli. Tukli su nas policijskim palicama, električnom žicom, čeličnim motikama, a kada sam pao, udarali su me nogama. Izgubio sam svijest, ali sam ubrzo došao sebi jer su me polili vodom. Dok sam ležao na zemlji, oni su mi petama gazili po prstima. Ne znam ko nas je tukao, nismo mogli vidjeti.
To je potrajalo neko vrijeme. Onda su stigli Saša „Karatista“ i Boško Bilić, koje nisam poznavao u to vrijeme. Boško je pridržavao Burgića i mene dok je „Karatista“ na nama vježbao svoj karate. Nije bilo dijela tijela u koji me nije udario nogom, od glave do pete. Morali smo im okrenuti leđa, a još uvijek smo bili vezani. To je trajalo neko vrijeme, nisam siguran koliko. Nekoliko puta sam pao na zemlju. Onda bi me oni polili vodom, a zatim bi me Boško podigao, a Saša bi nastavio da me udara nogama.“
***
Nekoliko dana kasnije je sa Mehmedom Burgićem prebačen u „Đurđinu kuću“, a zatim u prostorije „Vrbasprometa“. Oslobođen je 17. 9. 1992. godine u Bugojnu, gde se ponovo sastao sa porodicom.
