Mane je bio Srbin, a njegova supruga Lucija je bila Hrvatica. Sa decom Radmilom, Draganom i Milovanom su živeli u Širokoj Kuli, ali su početkom rata otišli u njihovu drugu kuću, u Lički Osik.
Po naređenju Dušana Orlovića, Čedo Budisavljenić je 16.10.1991. godine sa pripadnicima TO Teslingrad pre nekoliko dana uhapšenim Manetu, Radmili, Draganu i Milovanu Rajiću vezao ruke lepljivom trakom, zatvorio im usta, a zatim ih kombijem prebacio do Svračkovog sela i kraške pećine Golubnjača, gde su ih ubili iz vatrenog oružja, a njihova tela bacili u pećinu. Njihovi posmrtni ostaci su ekshumirani 2001. godine, a zatim identifikovani DNK analizom i predati porodici koja ih je sahranila.
Pripadnici MUP-a SAO Krajine i TO SAO Krajine Mirko Malinović i Milan Bogunović su između 20. i 21.10.1991. godine došli do vikendice u kojoj je bila Lucija i ubili je zbog sumnje da sarađuje sa Zborom narode garde (ZNG). Telo su zapalili. Njeni posmrtni ostaci nisu identifikovani do kraja 2021. godine.
Nevenka Dimić
Srpkinja iz Panonije. Krajem 1991. godine je saznala da su u oktobru te godine u Ličkom Osiku ubijeni njen brat Mane Rakić, njegova žena Lucija i njihovo troje dece, Radmila, Dragan i Milovan.
„
[…] Brat mi je bio u Širokoj Kuli živeo […] kući su živeli malo dalje povrh Široke Kule, a imali su jednu kuću na Ličkom Osiku, Teslingrad, to što smo mi zvali, tamo su imali jednu kuću a u Širokoj su Kuli imali još jednu kuću i stoku tamo su držali, tamo su bili […] Baš je kuća bila, vikendica je bila od brata moga od ujaka tamo. […] onda oni iz svoje kuće povukli se u tu vikendicu. […] Zato što su bili tamo odaljeni sami, pa onda se povukli vamo među narod, među komšije, među selo, stoku pregnali ovamo, imaju veliku stoku. […] Doznala sam eto da su pobijeni, ne treba mi drugo, pobijeni su i sada sam ih pronašla i sahranila i eto tako to znam samo, ništa više. […] u policiju i u Knin i ja i moj muž išli smo i u Gračac i u Knin, išla sam i u sud u Knin i svakuda i bio je Đuro Pavlica i on mi je dao iskaze te sve i podatke ko ih je ubio i što, kako su ih privodili tamo u toj jami gde su ih pobacali, eto tako to mi je dao Đuro Pavlica, on je bio sudac u Kninu tada. […] Pronašli smo ih i kad su ih pronašli nakon tri godine onda smo, pronašli i sahranili smo ih. […]“
