U vinogradu u blizini sela Vitina, snage HVO-a iz Ljubuškog su osnovale privremeni zatočenički centar za muslimanske civile i pripadnike TO i Armije BiH.

Logor je počeo da funkcioniše oko 6.7.1993. godine, kada je tamo dovedeno oko 430 muškaraca, civila i vojnika, starih između 20 i 60 godina. Obezbeđenje je povereno domobranskoj satniji koja je bila pod nadzorom Vojne policije HVO-a. Dana 21.7.1993. godine Uprava Vojne policije je imenovala Krešu Medića za upravnika logora „Vitina-Otok“. Kroz logor je prošlo između 600 i 700 zatočenika.

Logor se sastojao od aluminijumskog hangara dimenzija 20 sa 10 metara u kojem su bili smešteni zatočenici. Nije bilo ležajeva i stolica. Pedeset zatočenika je spavalo napolju. Temperatura u hangaru je dostizala i do 40 stepeni.

Zatočenici su dobijali jedan ili dva obroka dnevno. Oni koji bi išli na prisilni rad bi dobijali više hrane. U logoru nije bilo struje i WC-a. Morali su da koriste kišnicu, vodu iz bunara ili vodu iz cisterni koje je dovozio HVO. Nisu imali medicinsku pomoć.

Vođeni su na prisilni rad na linijama fronta, ali i na druga mesta u okviru opštine Ljubuški. Primoravani su da grade bunkere, kopaju rovove, istovaruju hranu iz kamiona, čiste različite objekte, rade na poljima ili u fabrikama u okolini Ljubuškog. Jednom prilikom je iz logora u istom danu odvedeno 100 zatočenika i poslato na prisilni rad na liniji fronta.

Vojna policija je morala dva puta da reaguje i zaštiti zatočenike od stanovnika sela Vitina koji su pucali u pravcu logora, a 7.7.1993. godine pokušali da uđu u logor. Zatočenik Hamdija Tabaković je po dovođenju u logor u julu 1993. godine izdvojen i pretučen i potom je odveden. Bio je zatočen u više zatočeničkih centara sve dok nije ubijen kada  je krajem 1993. ili početkom 1994. godine iz zatočeničkog centra „Vojno“ odveden na prisilni rad.

Logor „Vitina-Otok“ je funkcionisao do avgusta 1993. godine, kada su zatočenici premešteni na „Heliodrom“.