Dana 9.9.1993. godine Hrvatska vojska je sprovela vojnu operaciju „Džep 93“ sa ciljem da pod svoju kontrolu stavi mesta Divoselo, Čitluk i Počitelj. Tokom operacije „Džep 93“ ubijeno je najmanje 36 civila od koji su 17 žene. Sestre, sedamdesetdvogodišnja Sara Kričković i šezdesetčetvorogodišnja Ljubica Kričković-Živčić su ubijene u podrumu svoje kuće. Božidar Matić, pripadnik Vojske RSK je došao do njihove kuće da vidi da li su one tamo. Video je njihova mrtva tela; jednoj od njih bio je prerezan vrat, a obe su ležale u lokvi krvi. Zbog pucnjave je ubrzo morao da napusti kuću. Kuća u kojoj su ubijene je kasnije spaljena, a leševi ukljonjeni, tako da je tokom pretresa terena jedinica UNPROFOR-a od kuće zatekla samo podrum u kome su bili tragovi krvi.

Božidar Matić

Srbin, rođen u Kninu, živeo u Divoselu, trgovac. Tokom 1993. godine bio je pripadnik Vojske RSK. Svedoči o napadu Hrvatske Vojske na Divoselo 9.9.1993. godine.

„

[…]Preko našeg posmatrača čuli smo da је рао Čitluk i Počitelj i onda је donešena odluka da se povučemo s naših položaja[…] Kad smo došli do Čitluka bili smo па poziciji poviše kuće Steve Pjevaca, to је u zaseoku Krickovici i ја sam vidio da kuće gore, а da civili i hrvatska vojska tjeraju stoku. Dušan Vujnović је rekao da idemo pogledati sto је sa Cukom i Ljubicom Kričković. Ја sam njih poznavao, to su bile starije žene, 70 – 75 godina. Mi smo ušli u jednu prostoriju koja је bila u prizemlju i koja је služila kao kuhinja. Bilo је oko 18 sati, biо је polumrak, ali sam u toj prostoriji vidio dvije žene kako leže u krvi. Jedna је bila Cuka, а druga Ljubica, na sebi su imale crnu odjecu. Jedna је ležala u neprirodnom položaju јег јој је noga nekako bila ispod tijela. Mi smo se u toj pгostoriji zadržali kratko, jednu, dvije ili tri minute. Vidio sam da је jedna žena zaklana, zapravo vidio sam samo krv nа vratu, а druga је bila ubljena, оbје su lezale u krvi. Potom је zapucalo i mi smo se počeli od tamo izvlačiti da пе bi poginuli […]

[…]mi smo od tamo krenuli preko Beslinaca i Kruškovače, а kretali smo se nocu. Nas је tada bilo 25 i prije nego sto smo dosli u Miščeviće smo kod jednih bага zatekli Dmitra i Maru Jović. Oni su tamo bili zivi i tamo su ostali, а mi smo presli jedan potok, ušli u Miščeviće i krenuli preko Veleblta i dosli smo u Medak dana 11.09.1993. godine negdje oko 18 sati […]“

(Iz zapisnika svedočenja Božidara Matića)

Posmrtni ostaci Ljubice i Sare Kričković nisu pronađeni do kraja 2022. godine.