Početkom aprila 1995. godine, odred „El Mudžahidin“ (OEM) je  napravio bazu približno 13 kilometara od Zavidovića u pravcu Kamenice, uz reku Gostović. Ta baza je bila poznata kao logor „Kamenica“, „13. kilometar“ ili logor „Gostovići“.

Sa svake strane kapije logora „Kamenica“ visila je po jedna zastava sa arapskim slovima. U logoru su se nalazile dve napuštene kuće, jedna šupa i jedan veliki beli šator, koji su mudžahedini koristili za molitvu. Iza kuća bila je oveća čistina koju su pripadnici OEM-a koristili za smotre, a oko te čistine bilo je podignuto na desetine belih šatora.

Zatočenici su u logor dovedeni 23.7.1995. godine, iz Livada. Po dolasku, stavljeni su im povezi preko očiju i obešeni su za gležnjeve, sa grudima na podu i rukama vezanim iza leđa. U tom položaju su ostali cele noći, sve do jutranjih sati.

U logoru zatočenici nisu dobijali dovoljno vode. Nekoliko puta tokom avgusta su bili bez vode 36 sati. Kada bi je napokon dobili, mudžahedini bi im doneli jednu flašu koju je njih 11 trebalo da podeli. Zatočenici su svi bili bosi i držani su u prostoriji u kojoj je krov prokišnjavao i pod je sve vreme bio mokar. Imali su samo nekoliko deka za pokrivanje. Jedan od mudžahedina iz Bosne je Krstanu Marinkoviću ponudio bocu urina i stavio mu je ravno u usta.

Odred „El Mudžahidin“ ispred „Kamenice“

Mudžahedini su redovno tukli i ponižavali zatočene pripadnike VRS. Zatočenici su skoro sve vreme bili vezani lancima jedni za druge. Mudžahedini bi zatočenicima naredili da legnu na fudbalsko igralište, nakon čega bi im gazili po stomacima. Svedok PW-12 čuo je zvukove batinanja i krike iz susedne sobe u kojoj su držana trojica ili četvorica muškaraca.

Dana 27. ili 28.7.1995. godine, Branku Šikaniću su tokom ispitivanja na grudi i stomak stavljene električne naprave i prećeno mu je noževima.

Dana 24.8.1995. godine mudžahedini su zatočenicima stavili poveze na oči i lisice na ruke i prebacili ih u KP dom u Zenici. Neutvrđenom broju zatočenika koji su ostali u logoru se gubi svaki trag.