Ćamo Ćamil
Bosanski Musliman iz Bileće. Uhapšen je 10.6.1992. godine i odveden u SJB Bileća. Tokom hapšenja je žestoko pretučen. Oslobođen je pre kraja 1992. godine.
Junuz Murguz
Izjava data Tužilaštvu MKTJ 2.4.1998. godine.
Bosanski Musliman iz Prijevora, mašinista u fabrici „Energoinvest“. Uhapšen je 10.6.1992. godine i odveden u SJB u Bileći.
„
***
Vojnici su nam rekli da moramo poći s njima u zgradu CSB da damo izjavu, i tako smo pošli glavnim putem, blizu autobuske stanice. Ne bih da govorim o tome kako su tukli Ćamu Ćamila, jako mi je teško. Vidio sam ih kako ga tuku, ovaj put rukama, nogama, cevima pištolja. Krvi je bilo svuda. Pitali su ga u kojoj je ustaškoj jedinici bio 1941.
***
Odveli su nas na drugi sprat zgrade SUP-a. Kad smo ušli, vidio sam 10-15 Muslimana iz Bileće, bili su skroz modri od batina. Jedan Musliman imao je pozadi na ramenu posjekotinu od noža i krvario je. Bio je samo u donjem vešu i košulji. Ostali su imali modrice, nisu imali posekotine.
***
U SUP-u su nas držali možda sedam dana. Nikakve izjave nismo davali, ali su nas redovno tukli. Prve noći, oko jedan ujutru, Nedžo Kuljić, s nadimkom Zeka, rekao mi je da pođem s njim. Odveo me je u kancelariju dežurnog. Naredio mi je da kleknem, a onda mi je naredio da radim sklekove. Svaki put kad bih se podigao, on bi me vojničkim čizmama šutnuo u leđa. Uradio je to destak puta. Ona mi je naredio da kleknem kao da se molim u džamiji, da stavim glavu na pod. Kad sam spustio glavu na pod, šutnuo me je tako snažno da sam poletio i glavom udario u orman. Počeo sam gubiti svijest. Kad sam koliko-toliko došao sebi, naredio mi je da ustanem. Ustao sam, a on je onda izvadio nož i natjerao me da ga pipnem da vidim koliko je oštar. Uplašio sam se da će mi odsjeći pirste, ali nije. Naredio mi je da se vratim u pritvor i da mu pošaljem čovjeka koji sjedi pored mene. Nedžo Kuljić me je ponovo šutnuo kad sam izlazio.
Čovjek koji je sjedio pored mene imao je 28 godina, oženjen, otac dvoje djece. Odozdo su dopirali njegovi krici dok su ga tukli. Čuli smo ga kako moli da ga ne tuku. Mislim da smo od jutra 10. juna pa do sljedećeg jutra svi iz sobe tučeni. Te prve noći mene su tri puta izvodili da me tuku. Tokom vremena koje sam proveo pritvoren u toj prostoriji u SUP-u tučen sam još dva puta, kad me je Nedžo Kuljić ispitivao. Tukli su me i šutirali. Nisu koristili ni pendreke ni oružje, ali Kuljić mi je uvijek prijetio nožem.
***
Puštali su nas do WC-a, ali nam je Droga uvijek davao samo 12 sekundi da odemo i da se vratimo. Svakog bi u povratku šutnuo, tako da bi taj proljetio kroz vrata.
***
“
Nedelju dana kasnije prebačen je u Đački dom koji je TO koristila kao štab. Tamo je bio zatočen do 10.8.1992. godine kada je prebačen u bolnicu. Uspeo je da dobije dozvolu da napusti Bileću, i sa porodicom je otišao u Crnu Goru, a zatim u Albaniju.
