Junuz Murguz
Izjava data Tužilaštvu MKTJ 2.4.1998. godine.
Bosanski Musliman iz Prijevora, mašinista u fabrici „Energoinvest“. Uhapšen je 10.6.1992. godine i odveden u SJB u Bileći, a nedelju dana kasnije prebačen je u Đački dom.
„
***
U štabu TO nisu me tukli, ali jesu tukli druge. Tukli su ih svakog dana, uglavnom noću. Čuo sam kako zatočenicima ili „balijama“ naređuju da izađu napolje. Ponekad bi pročitali ime nekog zatočenika, a ponekad bi samo došli i pokazali prstom. Stražari bi prozivali zatočenike.
***
Znam imena nekih srpskih policajaca koji su tukli zatočenike. Ilić, ime mu je Željko ili Slavko, i Rade Nosović, bili su obojica policajci i prije rata i u to vrijeme. Sljedeći je Novak Radovanović, on je bio glavni kuvar u fabrici Energo-Invest. […] Znam da je Ilić pitao za jednog mog rođaka, da i njega odvede.
***
Siguran sam da su Dukini vojnici odgovorni za batinjanje zatočenika, zato što su oni svakog dana dovodili nove zatočenike. Oni su sprovodili etničko čišćenje.
***
Moj rođak Smajo Murguz rekao mi je da su njega podvrgavali elektro-šokovima. To mi je on lično rekao. […] Od Smaja sam čuo i da su zatočenike mučili suzavcem. […] Svakog dana dovodili su nove zatočenike.
***
Uslovi u prostorijama štaba TO bili su užasni. Imali smo samo jedan WC na svih 80 zatočenika. Hranu nismo dobijali.
***
Žalili smo se stražarima na uslove, ali smo znali da ćže nas tući ako se budemo previše žalili. […] Branko Rogan, on je radio u fabrici sa mnom, on je stvarno bio užasan. On nam je govorio […] da je sad jedino rješenje da nas ubiju.
Meni se zdravlje pogoršavalo iz dana u dan, uglavnom od straha, što nisam znao da li ću ponovo vidjeti porodicu. […] Od loše ishrane jako sam oslabio. Imao sam nesvijestice i gubio sam svijest svakog dana. Tresao sam se i nisam mogao kontrolisati noge.
***
“
Dana 10.8.1992. godine je prebačen u bolnicu u Bileći. Pet dana kasnije je uspeo da dobije dozvolu da napusti Bileću sa svojom porodicom. Otišli su u Crnu Goru, a zatim u Albaniju.