Dana 8. 7. 1995. godine u zaseok Mizdrakovac sela Strmica u opštini Knin je došao konvoj pripadnika HV-a. Vojnici su se zaustavili ispred kuće meštanke Mande Rodić, u kojoj je ona bila sa komšinicama Jovankom Mizdrak i Jujom Momić. Naredili su im da napuste kuću, a zatim je jedan od vojnika ubio Jovanku Mizdrak pucajuću u nju iz vatrenog oružja. Istog dana je na obližnjoj njivi nađeno telo Jovankinog supruga, Stevana Mizdraka. Njihovi posmrtni ostaci su ekshumirani sa mesnog groblja u Kninu i identifikovani 2001. godine, a zatim predati porodici koja ih je pokopala.
Manda Rodić
Svedočila je pred MKTJ u predmetu „Gotovina i drugi“, 22. 4. 1998. godine.
[…] Juja Momić, Jovanka Mizdrak i ja stajale smo na ulaznim vratim moje kuće i posmatrale konvoj Hrvatske vojske kada sam ugledala dva vojnika Hrvatske vojske kako napuštaju konvoj i idu prema mojoj kući. […] Došli su do mojih ulaznih vrata i vrlo glasno upitali: „Ima li četnika ili oružja u kući?“ Odgovorila sam da u kući nema četnika i da ne znam da li uopše ima oružja. Vojnici su nam onda rekli da izađemo iz kuće. Krenule smo napred, napustile kuću i stale smo, nas tri otprilike tri koraka od vrata. […]
[…] Jedan od vojnika uperio je pušku prema mojoj kući, počeo da puca i razbio sve prozore na kući. Taj isti hrvatski vojnik zgrabio me je za ruku i rekao Juji i meni da moramo da pođemo sa njim pošto smo sada pod civilnom zaštitom […]
[…] drugi vojnik je pokazao na Jovanku i rekao da ona ne želi da ide. Prvi vojnik je pokazao prema Jovanki i rekao „Ubij je odmah“. U tom trenutku drugi vojnik je stajao ispred nas i videla sam ga kako podiže pušku i puca u Jovanku i videla sam da je Jovanka pala. Čula sam samo jedan hitac. Videla sam da Jovanka leži na leđima preko hrpe dva za ogrev, otprilike metar i po od mesta na kojem je prvobitno stajala. Kasnije, kada su odneli Jovanku, videla sam da su drva za ogrev pokrivena krvlju […]
Kada su vojnici otišli, ona i Juja Momić su se vratile u kuću. Ostala je da živi u zaseoku Mizdrakovac, ali je spavala u različitim kućama u selu, jer se plašila da ostaje sama, sve dok se njen suprug koji je pre operacije „Oluja“ otišao u Beograd radi lečenja nije vratio u selo, 1996. godine.
