Izjava data Pretresnom veću MKTJ u predmetu „Milošević“, 23. i 26.9.2000. godine.
Hrvat iz Škabrnje. Tokom napada na Škabrnju bio je učenik šestog razreda osnovne škole. Dana 18.11.1991. godine, krio se u podrumu komšijine kuće sa još šest meštana.
„
[…] Sjećam se da je ujutro 18. studenog 1991. bilo jako puno pucnjave. Čuo sam tenkove i mnogo topovske paljbe, no u podrumu nitko nije ništa govorio. […] oko 9:00 ili 10:00 sati ujutru kada su dvojica vojnika došla u podrum u koje smo se nalazili. Vojnici su Josi Miljaniću oduzeli jednu lovačku pušku i jedan pištolj. Otišli su i za desetak minuta došlo je još pet ili šest drugih vojnika koji su sve nas izveli iz podruma. Postrojili su nas, četiri odrasle osobe zajedno, a nas troje djece stajali smo do njih. Postrojili su nas uza zid kuće, zatim su vojnici pucali i ubili četvoro odraslih ljudi. […] Bili smo okrenuti prema vojnicima koji su pucali i ubili Krstu Šegarića, Lucu Šegarić, Stanu Vicković, Josu Miljanića. […] Kada su vojnici zapucali, jedan metak se odbio od zida i pogodio me lijevu nogu. […]Posle toga su nas ti isti vojnici odveli do ulaska u selo, a druge su ostavili tamo da leže. […] iako sam bio ranjen u nogu mogao sam hodati […] odvezli su nas u Gornji Zemunik i zatim u Smiljčiće, gdje su me preselili u drugo vozilo i zatim odvezli u bolnicu u Benkovcu. Kad sam stigao u bolnicu ranu su mi očistili i sašili, a zatim su me smjestili u bolničku sobu[…]
“
Nedelju dana kasnije je odveden na razmenu u Musapstan, odakle su ga hrvatski vojnici odvezli u zadarsku bolnicu.
