Bosanska Muslimanka iz Ripča. Ubili su je pripadnici VRS  23. 9. 1992. godine, sa još desetak drugih civila. Na njih je otvorena rafalna paljba dok su obavljali prisilni rad – brali šljive u naselju Duljci u blizini Bihaća. Njeni posmrtni ostaci su pronađeni, identifikovani DNK metodom i predati porodici koja ih je sahranila na mesnom groblju u Ripču.

Mirhad Džaferagić

Svedočio je pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u predmetu „Đuro Tadić“, 27. 6. 2013. godine.

Bosanski Musliman iz Ripča kod Bihaća. U septembru 1992. godine je imao 10 godina. Dana 23. 9. 1992. godine je sa majkom i još nekoliko desetina civila bio na prisilnom radu u voćnjaku u Duljcima, gde su brali šljive:

„[…]Mi smo kupili šljive i prethodnih dana, oni su nam dozvolili hranu redovno oko 3 sata, pola tri. Taj dan su kasnili sa dolaskom hrane. Ja i komšinica[…]smo, ja sam ogladneo, imao sam deset godina tada, dijete sam bio, kažem, ogladneo sam, tu mi je i majka nastradala kada je ta (komšinica) meni rekla ’hajmo ovamo iza kuće, ima neki orah’ […] ’ima neki orah pa ćemo ići ispod oraha da pokupimo koji orah, da utolimo glad, dok ne dođe hrana.’ […]Otišli smo ispod tog oraha, tražili, jeli, normalno. I ja sam u jednom trenutku ugledao, dolaze dva automobila. […] Vozila dolaze iz Kulen Vakufa. […] I ja kada sam ugledao ta vozila kada su stigli, ja sam […]rekao ’hajde stigao je ručak, da idemo jesti’ […]

[…]i kada smo krenuli, izašli iz te kuće, počeli su iz vozila da izlaze lica, policija, uniformisani ljudi […]I u jednom trenutku sam pogledao tamo, osmorica je izašlo, osam ljudi i počeli su da stavljaju čarape na glavu. […] krenuli su prema gornjem voću, […]A meni je majka i ostali koji su radili tog dana ostali u donjem voću i mi kada smo izlazili, oni su počeli da preskaču ogradu iz tog susjednog dvorišta […]i prolaze pored nas […] […]mi smo naišli na Šobot Željka i Pepić Milana gde su oni rekli ’bježite“’u tom trenutku ja sam […]produžio dalje […] ima neka živica tu iza te živice sam pobegao […] Kad je on nama rekao da bežimo taj Šobot Željko, već iza leđa je počela pucnjava, vriska, galama i ja sam onda još ubrzao da bježim[…]”

Sa trojicom muškaraca je preplivao Unu. Otišli su u Nebljuse gde su tražili zaštitu od pripadnika UNPROFOR-a.