Bosanski Musliman iz Prozora. Tokom leta 1993. godine bio je zatočen u Srednjoj školi u Prozoru gde je premlaćivan toliko da je bio sav u modricama i teško se kretao. Posle rata je emigrirao u Ameriku.
Nijaz Islamović
Izjava data MKSJ, 12. 3. i 9. 4. 2001. godine
Bosanski Musliman iz Mostara, lekar u Domu zdravlja u Prozoru od 1989. godine. Tokom 1993. godine i sukoba između Armije BiH i HVO-a, otpušten je iz Doma zdravlja ali je po pozivu morao da odlazi na organizovana mesta zatočenja HVO-a kako bi ukazivao medicinsku pomoć zatočenicima. Tako je u više navrata tokom leta 1993. godine odlazio u Srednju školu u Prozoru gde je ukazivao medicinsku pomoć zatočenicima:
[…] Jednom prilikom sam morao da odem u zatvor u Srednjoj školi u Prozoru. То је bilo u julu 1993, dok sam još radio u Domu zdravlja. U Srednjoj školi sam vidio oko 500 zatvorenika. (…) bili su smješteni u tri učionice. Zapazio sam da nisu bili u tako lošem stanju јег su ih doveli tu samo nekoliko dana ranije. […] Каd sam drugi put obišao Srednju školu, ponovo u julu 1993, zatvorenike su već bili vodili na liniju fronta i zatekao sam nekoliko njih ranjenih. Vidio sam da su nekima od njih bili slomljeni nosevi, dok su neki zatvorenici imali modrice oko očiju. Nekima su bila polomljena rebra. Zamolili su me da im dam neke lijekove protiv bolova, što sam i učinio […] […]Srednju školu sam treći put obišao približno 15. avgusta 1993. […] Sjećam se da sam prilikom te posjete Srednjoj školi vidio jednog zatvorenika s posjekotinom na tjemenu. Na toj posjekotini mu је роčео upalni proces i vidio sam da mu је dio glave otekao i on је bio u lošem stanju […] Rekao sam stražarima da bi ga trebalo odvesti u bolnicu. Каd sam kasnije ponovo došao tamo i pitao za njega, rekli su mi da su ga odveli u bolnicu. Prezivao se Sabitović, (…) imao је oko 30 godina. Bio је iz sela Duge. […] Тоm prilikom sam sreo i jednog zatvorenika sa slomljenom rukom. Rekao mi је da si је sam slomio ruku јег su ga svaki dan u periodu od mjesec dana vodili na liniju fronta u selu Jurići, gdje su ga gotovo svaki put tukli. Na kraju је odlučio da si sam slomi ruku kako bi izbjegao ponovni rad na liniji fronta […] (…) […] Početkom septembra 1993, od drugih zatvorenika koji su bili u Podgradu čuo sam da је Нalid Čorbadžić zatočen u Srednjoj skoli u Prozoru i da su ga tako surovo pretukli da је bio sav u modricama. Јedva је biо u stanju da se miče […]Кoliko se sjećam, imao је nekih problema s kičmom[…]Sa porodicom je otišao u Nemačku, ali se vratio u Bosnu i Hercegovinu 1998. godine. Zaposlio se u Domu zdravlja u Gornjem Vakufu.
