Fabrika „Alhos”

Fabrika „Alhos“ je bila pogon za proizvodnju konfekcije koji se nalazio u Karakaju. Pripadnici SUP-a Zvornik, TO Zvornik, „Arkanovci“ i „Beli orlovi“ su u tom objektu 9.4.1992. godine držali zatočene bosanske Muslimane. U fabrici „Alhos“ bili su prisutni i pripadnici drugih paravojnih formacija: „Pivarski“, „Žute ose“, i drugi.

 

Mapa Industrijske zone u Karakaju

Oko 20 zatočenika je držano u muškoj svlačionici fabrike. Po dolasku su svi pretučeni, a potom su jedan po jedan odvođeni na ispitivanje u drugu prostoriju, gde su ponovo tučeni. Svedok B-1524 je čuo prigušene zvuke udaraca i glasne jauke. Pretučene zatočenike, vojnici su vraćali, bacajući ih na pod svlačionice.

Mujo Kokor Mehmedović i Meho, Sinan i Osman Kamerić su, nakon napada srpskih snaga na Zvornik 8.4.1992. godine, uhapšeni i odvedeni u fabriku „Alhos“. Stražari su ih jednog po jednog odvodili na ispitivanje, tokom kojeg su ih pripadnici „Arkanovih tigrova“ surovo tukli. Sutradan su sva trojica puštena iz „Alhosa“. Ubijeni su u nepoznatim okolnostima.

Njihovi posmrtni ostaci ekshumirani su iz masovne grobnice na lokalitetu Kazanbašča 2003. godine. Identifikovani su DNK analizom i sahranjeni.

 


 

Svedok B-1524

Izjava data Tužilaštvu MKTJ 11.11 i 5.12.1998. godine.

Srbin iz Uba. Živeo je i radio u Zvorniku. Kao rezervni oficir, postavljen je na čelo komande srpske TO u februaru 1992. godine. Odbio je da preuzme dužnost nakon što je shvatio „da će morati da ubija ljude“. Srpski vojnici su ga uhapsili 9.4.1992. godine i odveli u fabriku „Alhos“.

***

Ušao sam u kancelariju i video da Brano Grujić na sebi ima maskirnu uniformu. Opsovao mi је majku i nazvao me Turčinom. Grujić је zatim potrčao prema meni u svojim vojničkim čizmama i nogom me udario među noge, od čega sam рао na pod od bоlа i pomokrio se. Pomogli su mi da ustanem, stavili me nа stolicu i vezali mi ruke na leđima. U kancelariji је u tom trenutku bilo 7 ili 8 SDS-ovaca, а onda je ušao jedan muškarac u crnoj uniformi, kakvu sam i pre toga viđao. Obratili su mu se sa “majore”. Iz razgovora koji su vodili saznao sam daje taj major biо Arkanov zamenik.

***

Rekli su majoru ko sam, nakon čega је on роčео da me udara šakama ро glavi, а svima ostalima је naredio da me ne diraju, već da me ostave njemu. Rekao је da ću morati sve da priznam, da sam ја njegov specijalni slučaj i da će me on lično sutradan pred svima ubiti.

***

Major је dva-tri puta ušao i izašao i svaki put me udarao.

***

Zatim sam odveden u mušku svlačionicu gde је bilo zatvoreno oko 20 Muslimana iz Zvornika. Neki od ljudi kojih se sećam bili su:

Mujo Mehmedović, zvani “Kokor”, Meho, Sinan i Osman Kamerić, Šečić, Beganović, Omerović, а kasnije su doveli građevinskog radnika Mehmeda, čijeg se prezimena ne sećam. Bilo је tu i nekoliko ljudi iz Bukovika, mesta pored Zvornika.

***

U toj prostoriji su me držali od 16:00 časova 9. aprila 1992, а oko 20:00 časova iste večeri počeli su da nas izvode jednog ро jednog radi ispitivanja. Odvodili su nas u drugu svlačionicu na drugoj strani hodnika i dok su nas pojedinačno odvodili, čuli bismo tupe udarce i glasne jauke. Nakon što bi svakog pojedinačno ispitali, vraćali bi ga u našu prostoriju i jednostavno bacilli na pod. Neki ljudi su bеz svijesti ležali na podu u lokvi krvi, nekima su očigledno bile slomljene ruke ili vilice, ili im је bilo izbijeno oko. Neki mladi, fizički jači ljudi ležali bi na podu u, činilo se, besvesnom stanju, а udovi bi im se trzali, jer su bili prejaki da bi jednostavno umrli. Na podu је ležalo oko 15 muškaraca, no nismo se usuđivali da im prilazimo da bismo videli da li su jos živi, а kamoli da im pomognemo. Povremeno bi stražari otvarali vrata, ubacivali suzavac i zatim se ispred vrata smejali, dok bismo se mi unutra gušili.

***

Ја sam poslednji odveden na ispitivanje, bilo је oko 4:00 sata ujutru kad sam ušao u prostoriju i video da su nа zidu bеlе keramičke pločice, kao i u našoj sobi, te da su sve poprskane krvlju. Vidio sam, takođe, da је pod prekriven razbijenim staklom flaša koka-kole, а čuo sam da su zatvorenike, dok su ih ispitivali, prisiljavali da gutaju razbijeno staklo. […] Vojnici su me pitali kako se zovem, zašto sam tamo i koje sam nacionalnosti. […] Ponovo su me pitali zašto sam tamo, ра sam tako shvatio da ne znaju i slagao sam im rekavši da sam uhapšen u centru grada sa grupom ljudi, te da sam biо previše uplašen da bilo šta kažem. Dva vojnika su raspravljala šta da urade sa mnom i jedan od njih је rekao da moraju da me smesta puste.

***

Sutradan je pušten sa još dvojicom muškaraca. Otišli su u Srbiju, gde se sastao sa porodicom, sa kojom je zatim otišao u Holandiju.

 


 

Istog dana, nakon telefonskog razgovora Fadila Banjanovića, predsednika mesne zajednice Kozluk, sa Markom Pejićem, Arkanovim zamenikom, dozvoljeno mu je da dođe u „Alhos“, gde je obezbedio da se zatočenici iz Kozluka puste. Ostali su prebačeni u „Ekonomiju“.

Povezano

Jahija i Omer Omerović

Bosanski Muslimani iz Klise, otac i sin. Dana 1. 6. 1992. godine, pripadnici srpske TO su ih razdvojili sa ostalim muškarcima u Bijelom Potoku  i

»

Ibro Lolić

Bosanski Musliman iz Đulića, vozač u „Drinatransu“, kolega Dragana Mašanovića. Dana 1. 6. 1992. godine, pripadnici srpske TO su ga razdvojili sa braćom Redžipom i

»

Bijeli Potok

Dana 31. 5. 1992. godine, predstavnici vlasti postigli su dogovor o dobrovoljnom iseljenju meštana sela Klisa, Đulići, Grbavci, Kučić Kula, Grebe, Šetići, Čelišmani, Radave, Sjenokosa

»

Nesib Dautović

Nakon preuzimanja vlasti u opštini Zvornik početkom aprila 1992. godine, srpske snage su počele sa privođenjem i hapšenjem bosanskih Muslimana. Oni su zatvarani u oko

»

Zoran Jagodić

Ekonomista, pripadnik Interventnog voda Stanice Javne bezbjednosti Ugljevik. Svedočio je u predmetu Maksimović Goran i drugi pred sudom BiH 6. 6. 2016. godine. Svedoči da

»