Bosanski Musliman iz Tršića. Pripadnici srpskih snaga su ga uhapsili 7.5.1992. godine i odveli u „Ekonomiju“, gde je pretučen. Otprilike šest dana kasnije je prebačen u „Ciglanu“. Darko Pufta Janković mu je pretio ubistvom ukoliko ne ukloni svoju tetovažu polumeseca. Nakon što je neuspešno pokušao da je spali usijanim poklopcem konzerve, Pufta mu ju je isekao nožem. Otprilike u julu 1992. godine je prebačen u logor „Batković“, odakle je oslobođen neutvrđenog datuma 1993. godine.
Svedok T
Bosanski Musliman iz Zvornika. Pripadnici srpskih snaga su ga uhapsili 7.5.1992. godine, zajedno sa Enverom Dautovićem Odveden je u „Ekonomiju“, gde je surovo pretučen više puta. Teško povređen, šest dana kasnije je prebačen u „Ciglanu“.
„
***
Ja sam bio totalno ohlađen i nisam više mogao da se pomeram, jer sam od predela butki, butnih nogu, ovde, butina ovih do vrata bio plav i modar i crn od tih cevi što sam otekao. Nije me udarao po vratu, ni po ramenima, nego ovuda, da pokažem još jednom, pa valjda od tih bolova i od takvih udaraca sam dobio plavilo po stomaku i po leđima i sve komplet do ispod pazuha i dole do nogu i nisam mogao da siđem. Ovaj čovek stariji, imao je tada 50 možda i neku godinu […] kaže, „šta je to“. Neko je rekao od tih tu, „ne može da siđe“, a on je rekao, opet sada je ovo činjenica, kaže, „pa, zašto su mi ga poslali, što nisu završili, meni takav ne treba“.
***
[…] Darko Pufta Janković stavio nogu preko noge i drži u ruci bezbol palicu onu […] a mi vamo radimo fiskulturu, šta to oni, nekoga naučili da ono broji i […] zove mene. Ja sam mu došao. Naredio mi je da skinem tu neku majicu što sam imao, ja se ne sećam šta je sve bilo, da skinem. Ja sam skinuo. On kaže, „dobro je, pa nemaš“. Valjda je gledao tu tetovažu.
***
I on kaže, možeš da ideš. Ja sam otišao u taj stroj da vežbam. Onda je zovnuo Envera. Njega je zovnu i kada je Enver skinuo tu majicu, šta je imao, košulju, on je imao na levoj ruci grb jugoslovenski JNA, sa petokratkom i datum ispisan kada je otišao u vojsku, tada je bilo moderno to […] Na drugoj ruci, rekao je da se okrene, u Envera je bilo na ruci drugoj, pokazujem evo ovde, bila je, ne znam ni ja, evo kako, ovde je bila mesec i zvezda.
***
Pufta je to video i rekao, „ priđi“ i da ga je onom palicom udario po glavi odozgo. Ne mislim da ga je baš mnogo udario, da ga je udario ono kako jeste, on bi ga tu na mestu ubio, ali, eto, udario ga je, ali vidim da je on ostao na nogama. I rekao mu je da on to ukloni, kako god zna i ume. Ako to ne ukloni, da će on drugi put doći, da će on to nožem odseći. I sada to počinje, odatle sa Puftom. Enver, dolazimo u prostoriju, Enver nas moli, šta da radimo, a ovde je bio sa nama jedan dečko koji je bio nedovršen bolničar […] i drugi su ga pitali, šta ti misliš, šta ćemo uraditi. Kaže, ništa ne može, jer ne može skinuti, […] jedino hirurgija […] Pošto smo negde imali neko cigara, šibica i kod konzerve koje su nam davali, ptičije konzerve za hranu, grijali smo tu konzervu smo grijali spolja, sa više šibica, da mu to opečemo, ne bi li ta koža dobila plikove i da se ukloni. Molio nas je sviju, istina u strahu u svemu tome, ja nisam imao hrabrosti da mu to uradim, ali je on sam to sebi stavljao i to trpeo i to. Prošlo je možda desetak dana i možda više, nije se pojavljivao po tom pitanju Pufta da pita. Nego, to je zamlađivalo, skidalo se, ali je malo bleđe bilo, ali ostalo, nije se ništa moglo. I jednom je on došao predveče.
***
Pošto je Pufta bio razjaren, bio je jako, jako agresivan […] okrenuo se Enveru da vidi šta mu je to bilo, da li je to skinuto. Pošto ovo nije bilo skinuto, on je uzeo nož i to je Enveru odsekao. To je fleka bila, ne preduboka, ali fleka oko 4 centimetar […] skinuto sve i počeo kvariti.
***
“
Dana 15.7.1992. godine je prebačen u logor „Batković“, odakle je razmenjen 21.7.1993. godine.
