Hrvat iz Tenje, poštar, pripadnik ZNG. Tokom sukoba na području Tenje, 7. 7. 1991. godine, zarobljen je i zatočen u Kino-dvorani „Partizan“. Nedugo po zatvaranju, pripadnik TO SAO Krajine Božo Vidaković ga je izveo iz kino dvorane i ubio ga, pucajući mu u potiljak. Njegovi posmrtni ostaci su ekshumirani u Betin Dvoru kod Tenje, a zatim sahranjeni.
Oliver Kiš
Hrvat iz Tenja, sin Đure Kiša. Bio je u Osijeku kada mu je javljeno da mu je otac ubijen.
„[…] Moj otac je bio u Tenji, kada je bila ta vojna akcija, uhvaćen je 7. 7. tu noć u ulici i odveden je u kino-dvoranu gde je bio pretučen, skinut gol do pasa i gde ga je Božo Vidaković ubio sa metkom u potiljak. Pucao mu je u glavu, znači s leđa […] Znači bilo je na „Novosadskoj televiziji“ ovako, bila je akcija, uhvatili smo tu starosedeoce, uhvatili smo gardistu Kiša, koji je kasnije i ubijen. Znači to je bilo na „Novosadskoj televiziji“ i tetka mi je bila u Platičevu, znači to mi je tetka rekla dve godine isto kasnije i to sve ima u arhivi „Novosadske televizije“. […]
[…] ja sam 8. 7. saznao da mi je otac ubijen i ko ga je ubio. Saznao sam znači od ljudi koji su ostali u Tenji, znači od tih Srba što su ostali u srpskoj vojsci, jer ja sam bio starosedelac, moj otac i moj otac je radio u „Gorenju“ i svima njima popravljao mašine i to džaba, znači znali su ga svi. I mene su znali svi, znači putem motorola su obavestili da je moj otac ubijen i da ga je ubio Božo Vidaković. […]
[…] nisam mogao zapaziti rane, kada su bile koste na lobanji se videle, znači u potiljku se videla rupa od metka, znači, a ostale su kosti bile. Moj je otac znači imao čir i njegovi zubi su se kvarili od mesa, prema dole, znači ja sam odmah prepoznao da je to bio moj otac, na ruci mu je bio moj sat koji sam mu ja poklonio. Znači, na kostima ja nisam mogao videti ništa, ali na lubanji je bila rupa od metka. […]”
