Srpkinja iz zaseoka Mrikovići sela Polača u opštini Knin. Dana 12.8.1995. godine tri vojnika su iz automatskog oružja pucala na nju i njenu komšnicu Smiljanu Mirković, dok su bile na ulazu u njeno dvorište. Smiljanin sin Jovan i muž Dušan Mirković su 14. ili 15.8.1995. godine pronašli i pokupili Đurđijine posmrtne ostatke koje su zatekli ugljensane, zamotali ih u ćebad i zakopali u dvorištu kod bunara.
Smiljana Mirković
Izjava data Tužilaštvu MKTJ 9.3.2007. godine
Srpkinja iz sela Polače u opštini Knin. Izjavila je da su 7. ili 8.8.1995. godine u selo došli hrvatski vojnici i zapalili kuću njene komšinice Ilinke Mirković. Dana 12.8.1995. godine, stajala je sa komšinicom Đurđijom Mirković na ulazu u svoje dvorištve kada su u kuću ušla tri vojnika.
***
„[…] jedan je pitao drugog koji je bio komandant: ‘Šta ćemo s njima da radimo?’. Jedan od njih je izvadio pušku i usrijelio Đurđiju, nakon čega je ona pala. Dok su pucali govorili su ‘jebem im majku srpsku’ i ispucali dva rafala od oko 10 metaka. […] Mene nisu ustrijelili, ali čim je on pala na zemlju, i ja sam takođe pala. […] Onesvijestila sam se i privremeno izgubila svijest. Kada sam se osvijestila pozvala sam Đurđiju po imenu, došla do nje i pokušala da je podignem. Shvatila sam da joj tijelo postaje ukočeno i da je mrtva […]”
***
Kada se probudila shvatila je da je Đurđija mrtva i pobegla je iz sela. Posle 11 dana, otišla je sa sinom Dušanom i mužem Jovanom u zapovedništvo UNPROFOR-a u Kninu. Nedelju dana kasnije, pridružili su se konvoju izbegčlica i otišli u Sremsku Mitrovicu
Jovan Mirković
Izjava data Tužilaštu MKTJ 9.3.2007. godine
Srbin iz sela Polače u opštini Knin. Nakon granatiranja 4.8.1995. godine, veliki broj ljudi je pobegao iz sela. U zaseoku Mirkovići ostali su samo Jovan Mirković, njegova žena i još troje ljudi, među kojima i Đurđija Mirković. Dva ili tri dana nakon granatiranja, svedok je naišao na automobil u kojem se vozilo pet naoružanih muškaraca u maskirnim uniformama. Tada su ga vojnici odveli u veliku vojnu zgradu u selu Vrlika, u opštini Split.
***
„[…] Pre nego što sam ušao u objekat tukao me je Božo Slavić. […] Udario me je po glavi kundakom puške. Pendrekom sam udaren u stomak i po leđima. Psovao je svoju srpsku majku i rekao „da ti Tuđman može dati pravo da živiš u Hrvatskoj ali ja ne bih“. Ubio bi me ali mu je drugi vojnik rekao da prestane s tim. Isleđivali su me u Vrlici i gurali me u rebra palicom. […]”
Ubrzo je odveden u Sinj gde je bio zatočen sa još 12 ili 13 ljudi.
„[…] Iz Knina sam pošao sa Dušanom da sahranim Đurđu. Kada smo pronašli njeno telo, nismo mogli da je prepoznamo jer joj je telo bilo ugljenisano. Kuća joj je izgorela. Sahranili smo njeno telo. […]”
***
On i supruga su se pridružili konvoju izbeglica i otišli u Sremsku Mitrovicu.
