Zgrada Dečijeg vrtića i Kasarna JNA u Benkovcu su neposedno posle napada JNA, TO-a i paramilitarnih jedinica na sela Škabrnju i Nadin 18.11.1991. godine pretvorene u zatočeničke objekte. Oko 40 meštana Škabrnje, među kojima su bili i pripadnik seoske straže Luka Brkić i troje dece: Tomislav Šegarić, Tomislav Gurlica i Marin Jurić. Posle napada na selo, odvedeni su u dečiji vrtić u Benkovcu.

Zgrada Dečijeg vrtića se nalazila preko puta kasarne JNA. Zatočenici su morali da sede na podu okrenuti prema zidu po kome su bile fleke od krvi. Ispitivani su i premlaćivani. Luku Brkića  je vojnik Stevo Pupovac udario kolenom u kičmu, a zatim nastavio da ga tuče, da bi na kraju skočio na njega dok je ležao na podu.

Tomisalva Šegarića, Tomislava Gurlicu i Marina Jurića su odveli u selo Biljane gde su ih srpski vojnici vređali i pretili im steljanjem.

Tomislav Šegarić

Svedočio je pred MKTJ u predmetu „Martić”, 27. i 28.9.2000. godine.

Hrvat iz Škabrnje. U novembru 1991. godine je imao 15 godina. Dana 18.11.1991. godine, tokom napada na selo, krio se u kući Peše Pavičića. Tom prilikom su sprski vojnici ubili Petra Pavičića, Katu Rogić, Ivicu Šegarića, Radeta Šegarića i Vicu Šegarć. Svedoku je naređeno da krene ka zaseoku Ambar gde video kao vojnici tuku njegova dva strica Budu i Šimu Šegarića koji su kasnije ubijeni.

U zaseoku Ambar je sa ostalim meštanima ukrcan u kamion JNA i odvezen u kasarnu u Benkovcu, odakle su oko šest sati popodne prebačeni u zgradu dečijeg vrtića.

„Tad nas je bilo četrdesetak, ali su stalno dovodili nove. Tijekom te noći, vojnici JNA su dolazili po nas i u manjim grupama odvodili na zasebna ispitivanja koja su vršili oficiri JNA. […] Odveli su me u prostoriju gdje se nalazio jedan oficir JNA, četrdesetak godina star, odjeven u običnu uniformu JNA. […]Želio je znati koliko ustaša ima u Škrabrnji, koliko oružja imamo i takve stvari. […] Idućeg jutra, grupa od četiri vojnika JNA, a među njima i nekoliko oficira, ušli su u prostoriju u kojoj smo se nalazili i rekli da u Škabrnji grupa ustaša još pruža otpor i da će odvesti grupu nas u Škabrnju da ih nagovorimo da se predaju. […] no umesto u Škabrnju kako je bilo rečeno, dva pripadnika JNA odvzli su nas u Biljane i izbacili iz automobila ispred zadružne trgovine u središtu sela koje je bilo puno četnika. […]Ostatak dana bili smo izloženi najgorim uvredama i prijetnjama koje su nam utjerale strah u kosti premda nas nisu tukli. U jednom nas je trenutku jedan četnik postavio preda zid i počeo prijetiti da će nas zaklati. Zaista je izvadio nož i stavio mi ga pod grlo. Prišao mu je jedan Srbin i rekao mu neka me ne ubije jer sam ja još samo dijete.”

Kasnije tog dana su maricom vraćeni u kasarnu JNA u Benkovcu, odakle su ih sutra odvezli u smeru sela Pristeg i rekli im da koračaju ka selu i da će ih tamo sačekati Hrvatska vojska. Šegarić je verovao da će ih ubiti jer je jedan od vojnika izašao za njima i držao pušku uperenu u njih, ali su se sprski vojnici odvezli nazad u Benkovac. Posle dvadesetak minuta naišli su na hrvatsku vojsku, koja ih je prebacila u Zadar gde se pridružio svojoj porodici.

Dana 20.11.1991. godine i ova tri poslednja zatočenika su puštena na slobodu.