Stajićevo je selo u opštini Zrenjanin, u kojem je formiran zatočenički objekat na poljoprivrednom dobru „Livade“, 20.11.1991.godine, na osnovu naređenja generala Živote Panića iz 1. VO JNA.
Komandant zatočeničkog objekata je do smrti 21.12.1991. bio potpukovnik Nikola Petrović iz garnizona Zrenjanin. Njegovu dužnost je preuzeo potpukovnik Miroslav Živanović iz Uprave bezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (UB SSNO).
Tokom dva meseca kroz „Stajićevo“ je prošlo oko 1.200 Hrvata. Najveći broj je doveden posle 18.11.1991. godine, kada su jedinice JNA, srpske TO i sprske dobrovoljačke jedinice zauzele Vukovar. Jedan deo Hrvata je autobusom doveden iz skloništa kombinata „Borovo-komerc“ 19. i 20.11.1991. godine. Zatočeni su bili pripadnici hrvatskih oružanih snaga ali i civili, među kojima i žene, deca, starije osobe, kao i medicinsko osoblje i pacijenti bolnice u Vukovaru.
Zatočenički objekat su činile dve štale, koje su bile ograđene bodljikavom žicom, oko koje su stražarili vojnici sa psima. U neposrednoj blizini se nalazila mala šuma, iza koje je bila jednospratna kuća sa kancelarijama u kojoj su boravili stražari i u koju su zatočenici dovođeni na ispitivanje.
Po dovođenju u „Stajićevo“, zatočenici su morali da prođu kroz špalir, a potom su im oduzimane lične stvari. Pripadnici Vojne policije JNA su ih najčešće premlaćivali ispred štale i pri odlasku u WC. Stražari su na zatočenike puštali dresirane pse. Higijenski uslovi su bili loši. Prvih deset dana, dok nije iskopan poljski WC, zatočenici su obavljali fiziološke potrebe u štali u kojoj su boravili. Dobijali su vrlo male količine hrane, a pijaću vodu su dobili tek posle posete MKCK-a. Smrzavali su se, jer nije bilo grejanja. Spavali su na betonu sa malo slame, a prozorska okna su bila izbijena. Kada im je bilo dozvoljeno, medicinsku pomoć zatočenicima je pružalo nekoliko zatočenih lekara iz bolnice u Vukovaru, među kojima je bio Hicham Malla.
U „Stajićevu” je od posledica premlaćivanja, preminuo Ivan Kunac.
Zatočenički objekat „Stajićevo“ je zatvoren 22.12.1991. godine i tada je jedan broj zatočenika razmenjen u Bosanskom Šamcu i u nekoliko gradova u Hrvatskoj, drugi su prebačeni u KPD Sremska Mitrovica, dok su preostali odvedeni u KPD Niš. Poslednji zatočenici su razmenjeni u Nemetinu, 14.8.1992. godine, po principu „svi za sve“.
