Bosanski Musliman iz Lješeva, brat Mustafe Fazlića. Uhapšen je s bratom početkom juna 1992. godine i odveden u osnovnu školu u Podlugovima, a zatim u „Planjinu kuću“. Dana 18. 9. 1992. godine ranjen je na Žuču, gde je korišćen kao živi štit. Odveden je u dom zdravlja i od tada mu se gubi svaki trag. Njegovi posmrtni ostaci nisu pronađeni do kraja 2020. godine i vodi se kao nestalo lice.
Mustafa Fazlić
Izjava data Tužilaštvu MKTJ 22. 6. 1997. godine.
Bosanski Musliman iz Lješeva, električar. Uhapšen je nakon napada na selo, 5. 6. 1992. godine, i odveden u osnovnu školu u Podlugovima, gde je bio zatočen 73 dana. Odatle je prebačen u „Planjinu kuću“. Iz „Planjine kuće“ je nekoliko puta odvođen na prinudni rad, gde je korišćen kao živi štit.
***
„Prvi put je bilo najgore. Bilo je to 17. ili 18. septembra. Kao i obično, morali smo da iziđemo iz kuće i da se ispred nje postrojimo. Mislili smo da će nas voditi na rad na linije. Zatim je neko rekao da 5 zatvorenika ide na jedno mjesto. Mislili smo da to nije uobičajeno jer nas je bilo toliko. […] Kada smo sišli s kamiona, vidjeli smo da su vojnici došli iz Srbije. […] Htjeli su odmah da nas ubiju, ali drugi su nas vojnici pokušali zaštititi od njih tako što su nas odveli malo dalje. Odveli su nas u jednu veliku rupu, a zatim tražili da iz rupe iziđe dvadeset zatočenika. Razdvojili su nas od ostatka grupe i naredili nam da se postrojimo. U toj smo grupi bili ja i moj brat Hasan. […] Postrojeni smo u jedan red ispred srpskih vojnika. Vojnik koji je stajao iza mene rekao mi je da se maknem pet do deset metara ispred njega i da hodam prema linijama Armije BiH. Rekao mi je i da gledam u zemlju da tražim mine te da mu kažem ako ih ugledam. […] Počeli su pucati iza naših leđa. […] Mislim da je između dviju linija bila velika udaljenost, a onda je počela pucnjava s bosanskih linija. […] Moj brat, koji je bio lijevo od mene, pogođen je. Jednom mi je naređeno da stanem i da se s jednim drugim srpskim vojnikom vratim po još municije. Kada sam išao po municiju, vidio sam da su neki srpski vojnici kao i neki zatvorenici ustrijeljeni. Kasnije sam vidio da je među njima bilo poginulih i ranjenih. […] Kako su neki zatvorenici pogođeni, mijenjali su ih drugi koji su ostali u onoj rupi. […] Sva ova aktivnost trajala je skoro cijeli dan, od kada smo ujutru tu stigli do kasnog poslijepodneva.
Dobili smo naređenje da se povučemo za 200 metara, pa onda još 100 metara, a zatim su nam rekli da prikupimo municiju. Dok sam sakupljao municiju, vidio sam neke mrtve zatvorenike. Dvojicu tih zatvorenika koji nisu davali znakove života sam prilično dobro poznavao. Jedan mladić koji je imao 21 godinu bio je iz porodice Rizvo iz Ilijaša, a druga osoba zvala se Nusret iz Bioće. Rizvin otac zvao se Hasan. On je bio tamo i kasnije je poginuo.“
***
Njegov brat Hasan je ranjen i odveden u dom zdravlja, pa na Pale, nakon čega mu se gubi trag. Mustafa Fazlić je razmenjen 25. 10. 1992. godine.
