Izjava data Tužilaštvu MKTJ 28/29. 2. i 1/3. 3. 1996. godine.

Bosanski Musliman iz sela Svrake, radnik u fabrici automobila.

Po padu sela Svrake 3. 5. 1992. godine, pobegao je u grupi ljudi u pravcu sela Srednje. Zaustavljeni su i odvedeni u kasarnu u Semizovcu. Sledećeg dana je prebačen u „Bunker“.

***

„I mene su izveli napolje nakon što sam tamo bio tri ili četiri dana. Ušla su tri srpska vojnika i pitali ko su ekstremisti, pokazali su na Hasana Abaza i na mene. Viđao sam ih i prije, ali oni nisu tamo bili cijelo vrijeme. Abazu su naredili da izađe, a onda sam čuo udarce i njegov glas, odnosno jauke. Nakon toga su meni naredili da izađem i vidio sam da je tamo bio Vlačo, komandant logora. Hasan je bio go. Bio je u modricama i imao je ogrebotine na gornjem dijelu tijela. Onda je i meni jedan od vojnika naredio da se svučem do gola. Bio je mlad, krupan čovjek. Jedan od njih se hvalisao da ima crni pojas. Kasnije me on udario u glavu. Tamo je postojao jedan zid visok oko dva metra i naredili su mi da skočim s njega, ali ne na noge nego ravno na trbuh. Onda su mi naredili da skočim bolje od Hasana. Skočio sam. Izgrebao sam gornji dio tijela i povrijedio nos.

Nakon toga, dvojica njih su nas šutirali nogama, a treći je stajao s Branislavom Vlačom. Jedan od te trojice, muškarac s naočarima, naredio nam je da jedan drugog silujemo. Rekli su da hoće da gledaju porniće i da vide kako balija siluje baliju. Hasan je odbio pa su onda naredili meni, a jedan od njih ispalio je dva metka u zrak i zaprijetio nam da će pucati na nas ako to ne uradimo. Abazu su naredili da se postavi četveronoške i htjeli su da se parimo kao životinje. Taj isti čovjek s naočarima nekoliko mi je puta prislonio pištolj na čelo i pucao u zrak. […]“

***

Dalje maltretiranje zatočenika zaustavio je Nebojša Špirić, zamenik Branislava Vlača, koji ih je poslao nazad u bunker i doneo im odeću.

Krajem jula, Ahmed Hido je prebačen u „Planjinu kuću“. Razmenjen je u novembru 1992. godine.