Bosanski Musliman iz Uzričja. Kada je HVO napao selo 18. 1. 1993. godine, uhapšen je i sa ostalim meštanima zatvoren u kući Ćazima Kurbegovića. Tokom zatočenja je premlaćivan i udaran pištoljem po glavi tokom ispitivanja. Vojnici su mu pretili da će sve žene i decu iz sela da odvedu u neku od kuća u selu i zapale ih i da će mu ubiti brata.
Senada Bašić
Izjava data MKTJ 14. 1. 2004. godine.
Bosanska Muslimanka iz sela Korenići u opštini Donji Vakuf. Dana 30. 4. 1992. godine, otišla je sa sinom kod sestre Zijade Kurbegović u selo Uzričje. Kada je 18. 1. 1993. godine selo granatirao HVO, sakrila se sa sinom, sestrom i još nekoliko meštana u jednu zemunicu. Sutra ujutru se sa delom meštana sa kojima se krila predala i tada im je naređeno da idu u centar sela. Videla je da su neke kuće u selu zapaljene. Kada su ih vojnici HVO-a popisali rečeno joj je da ide u kuću Ćazima Kurbegovića gde su držani narednih 45 dana:
„[…] Pred оbје kuće stražarile su ustaše. Živjeli smo od zaliha hrane pronađene u te dvije kuće, u kojima smo boravili 45 dana. […]
[…] Četiri ili pet dana kasnije ustaše su izvele neke muškarce i pretukli ih kako bi dobili informacije о oružju i linijama fronta. Najviše su tukli mog zeta Ahmeta Kurbegovića. Nekoliko dana kasnije ustaše su izvele Ibru Kurbegovića i počele ga ispitivati о oružju i njegovim sinovima u kući. Naredili su mu da se svuče i ispitivali ga otprilike jedan sat, а potom su otišli. […]
[…] Dana 13. februara 1993. ustaše koje su čuvale kuće izvele su nas, postrojile uza zid i pitale ko је ubio Рега Žulja. Obraćali su nam se uvredama, psovali nas, govorili nam da smo balije i prijetili nam. Morali smo stajati uza zid od 09:00 do 16:00 sati. Pucali su iznad naših glava i ро zemlji. Žene i djeca su vikali da ih ne ubiju[…]Tada smo saznali da је bilo problema zbog ubistva pripadnika НVО-а, Реге Žulja. Jedan ustaša је izveo mog zeta Ahmeta Kurbegovića i udarao ga pištoljem ро glavi, od čega је ovaj роčео da krvari. Tukli su ga i ispitivali о oružju i ubistvu Реге Žulja. Prijetili su mu da ćе odvesti sve žene i djecu iz kuce u jednu kuću i spaliti, а onda ćе odvesti njega i njegovog brata do potoka i tamo ubiti. Tada је intervenisao vojnik НVО-а lvo, koji је ustašama rekao da ćе prvo morati ubiti njega, а onda Muslimane. Rekao је ustašama da odu na brdo i vide tragove krvi. Rekao im је da nenaoružani Muslimani nisu mogli ubiti Рега Žulja. Na lvinu intervenciju su se ustaše smirile i dozvolile nam da se vratimo u kuću. […]”
Krajem februara ili početkom marta, kada nije bilo stražara ispred kuće, rano ujutru je uspela da sa porodicom pobegne iz kuće i pešaka ode do Gornjeg Vakufa, a dan kasnije u selo Ždralovići u Bugojnu. Posle rata se sa porodicom vratila u porodičnu kuću u Donjem Vakufu.
