Izjava data MKTJ, 27. 5. 1997. godine.
Bosanski Musliman iz sela Duše kod Gornjeg Vakufa, pripadnik Teritorijalne odbrane Gornji Vakuf. Dana 28. 1. 1993. godine dok je bio na dežurstvu, jedinice HVO-a su napale njegovo selo. Sa još 18 pripadnika TO-a se sakrio u istu kuću u koju su prethodno otišli civili iz sela. Jedinice HVO-a su ubrzo opkružile kuću i tada su svi muškarci uhapšeni. Prvo su odvedeni u selo Paloč gde je bio zatvoren u kuću Hrvata Grge Pilića, a dva dana kasnije su prebačeni u Fabriku nameštaja u Trnovači:
„[…] Noću, čuvari bi došli u sobu gde smo bili. Nisu nas ispitivali, ali bi noću vojnici ušli sobu i počeli bi da nas udaraju i da nasumično tuku zatvorenike. Desilo se da su neki ljudi bili prebijeni nekoliko puta, a neki uopšte nisu bili tučeni. Jedne noći jedan vojnik je ušao u našu sobu i rekao meni i mom rođaku da se tučemo. Kada smo odbili obojicu je ošamario. […]
[…] Vojnici su ušli u fabriku. Ušli su u našu sobu. Imali smo zatvorsko pravilo da moramo da ustanemo kad uđu vojnici HVO. Ovi vojnici su poveli sa sobom 8 njih koji su bili najbliži vratima. […] kasnije čuli smo kako zatvorenici vrište i viču […] Kada su vojnici HVO napustili zgradu, čuvar je ušao u našu sobu i pitao nas da pomognemo osmorici ljudi da se vrate u sobu jer neki od njih nisu više mogli da hodaju. Kasnije su nam zatvorenici rekli da su ih tukli kundakom puške po bubrezima. […]
[…] Posle petnaest dana bio sam oslobođen. Bila je razmena između vojske BiH i HVO. Mene su takođe razmenili. Kada smo odlazili u Gornji Vakuf prošli smo naše selo, i tada sam video da je čitavo naše selo potpuno izgorelo. […]”
