Zatočenički objekat u skladištu fabrike „Vrbaspromet“ osnovala je Komanda 19. pešadijske brigade VRS u maju 1992. godine. Komandant „Vrbasprometa“ bio je Miodrag Đurkić, koji je bio i komandant zatočeničkog objekta u Skladištu Teritorijalne odbrane (TO). Čuvari su bili pripadnici srpske policije.

Tokom funkcionisanja zatočeničkog objekta, u „Vrbasprometu“ je držano približno 95 zatočenika, uglavnom civila, bosanskih Muslimana i Hrvata, dovedenih iz drugih objekata u opštini. U „Vrbasprometu“ većina je provela između jednog i tri meseca. Dvojica zatočenika bila su maloletna.

Zatočenici su spavali na drvenim paletama na betonskom podu. Temperatura u skladištu bila je veoma visoka, od čega nisu mogli normalno da dišu. Nakon što je posle nekog vremena nestalo vode, bili su prinuđeni da vrše nužnu u buradima. Hranu su dobijali otprilike jednom dnevno.

Po dolasku su zatočenici morali protrčati kroz špalir, dok su ih srpski policajci i vojnici udarali šakama, kundacima i pendrecima. Midhat Softić i Mahmut Omeragić naročito su teško premlaćena prilikom dolaska u „Vrbaspromet“. Jednome su na licu, prsima i leđima urezali krstove.

Zatočenike su tukli vojnici iz Skladišta TO. Premlaćivani su u samom skladištu, pred drugim zatočenicima, a nekad i tokom ispitivanja, u kancelarijama komandanta.

Najmanje sedam zatočenika je umrlo od posledica premlaćivanja i nepružanja lekarske pomoći. Hamidu Mehiću je od premlaćivanja pukao čir na želucu. Nije dobio nikakvu lekarsku pomoć, i umro je nekoliko dana kasnije. Ljubanu Mršiću su se rane od premlaćivanja toliko inficirale da su se ucrvljale, nakon čega je umro.

Većina zatočenika je oslobođena ili premeštena u druge zatočeničke objekte do septembra 1992. godine.