Hrvat iz Huma na Sutli (Hrvatsko Zagorje), pripadnik ZNG. Dana 20. 11. 1991. godine tokom borbi na području sela Orlovnjak ranjen je u koleno. Tada su ga zarobile snage policije SAO Krajine. Odveden je u Tenju, gde mu je u ambulanti ukazana pomoć. Istog dana ga je po naređenju komandanta policije SAO Krajine, Jove Rebrače, Branko Stjepanović „fićom“ povezao u bolnicu u Bobotu. U pratnji bio je bio Darko Radivoj. Kada su stigli do Ćelija, Marijan Preleš je zatražio da izađe da mokri. Sa njim je izašao i Darko Radivoj koji je tada Marijanu Pletešu pucao u leđa iz automatske puške. Posmrtni ostaci Marijana Pleteša su ekshumirani sa mesnog groblja u selu Ćelije, 28. 2. 1998. godine, a identifikovani DNK analizom, 24. 6. 2001. godine na Medicinskom fakultetu u Osijeku.

Branko Stjepanović

Svedočio je pred Višim sudom u Beogradu u predmetu „Darko Radivoj“, 28. 9. 2010. godine.

Srbin iz Tenje, poljoprivrednik. Tokom 1991. godine pripadnik policije SAO Krajine. Dana 20. 11. 1991. godine bio je u gostionici u Tenju zajedno sa Darkom Radivojem, pripadnikom policije SAO Krajine u Tenju, i komandantom TO-a u Tenji Jovom Rebračom. Tada mu je Rebrača rekao da se u ambulanti nalazi jedan ranjeni hrvatski vojnik, Marijan Pleteš i naredio mu da ga odveze do bolnice u Bobotu. Darko Radivoj je krenuo sa njim. Tokom puta Radivoj je iz automatske puške ubio Marijana Pleteša:

„[…] Pa bili smo tamo Rebrača i ovaj su bili kaže odvezen je jedan ranjenik, ali nije bilo prevoza i kaže ko će ga odvesti, razumijete. Ja kažem ja ću, imam «fiću» od punca starca, kako hoćete, zelenog. […] I kaže Rebrača idi po njega, odvezi ga u Bobotu i kaže Radivoj, idem i ja sa tobom. […] I kad smo došli do sela Ćelija, on je rekao da ide mokriti i ovaj je izašao za njim Radivoj napolje […] Oni su pazite izašli tamo, to je bilo kod groblja i oni su otišli, ja sam se sa «fićom», «fića» je još radio, auto radio, ja sjedim i čujem neki kratki rafal i on se vrati, ja kažem šta si radio, on kaže ubio.[…] rekao je jedan ustaša manje […]  Napolje izašao sam, vidio sam, ne možeš mu pomoć, šta ću, čak mi smo se vratili nazad i obavestili smo komandu.. […] ja sam njih obavestio i oni su se kartali tamo u gostioni i ja sam rekao evo ovaj ubio zarobljenika i on je samo slegnuo ramenima[…]”