Svedočila je pred MKTJ u predmetu „Gotovina i drugi“, 1. 4. 1998. godine.
Srpkinja iz zaseoka Grubori sela Plavno u opštini Knin. Dana 25. 7. 1995. godine je sa grupom od sedam meštana, među kojima je bilo nekoliko članova njene porodice otišla do zgrade škole u Plavnom u kojoj je UNPROFOR pravio listu ljudi za evakuaciju. Kada su stigli do škole, videli su da im kuće gore zbog čega su se vratili do zaseoka kako bi spasili stvari i stoku od požara.
„[…] Svako od nas otišao je svojoj kući. Videla sam da moja kuća gori i, pošto nisam mogla da nađem brata ni sina hodala sam po dvorištu i oko kuće. Otišla sam u štalu i videla da gori […]
[…] Došla je Marija Grubor i pozvala me, pa smo otile u kuću mog strica i strine, Miloša i Mike. […] Nismo mogli da nađemo mog strica, pa smo pošle na sprat i tamo našle strica, zaklanog u krevetu. Bio je u pidžami, obliven krvlju. […]
[…] Zatim smo se vratili mojoj kući i svi smo krenuli da tražimo mog sina i brata. Otišli smo do livade iza moje kuće i našli tela: mog brata Jove Grubora, rođenog 1930; mog sina Đure Karanovića, rođenog 1954: i Stevine kćerke Milice Grubor, rođene 1944. […]“
Od septembra 1995. godine živi u Šapcu sa ćerkom.