U selu Civljane kod Knina je pre napada Vojske RH 4. 8. 1995. godine živelo oko 400 stanovnika i skoro svi su bili Srbi. U avgustu 1995. godine, Ilija Šarac, pripadnik vojske RSK, živeo je u porodičnoj kući sa ženom Ružicom i mlađim sinom Jovicom i ćerkom Mirom, dok su najstarijeg sina Milana prethodno poslali u Beograd. Nakon granatiranja sela i okoline, Ilija je sa Ružicom, sinom Jovicom i ćerkom Mirom krenuo u Knin, kod Ružičine sestre. Dan kasnije, vojnici HV-a su došli do kuće i naredili im da uđu u kamion kojim su prebačeni u „sabirni centar“ u blizini Kovačića. Ružica je sa decom i svekrvom odvedena u jednu od prostorija u centru gde je tada bilo zatvoreno još 10 civila, dok je njen muž Ilija Šarac odveden na sprat zgrade. Ilija Šarac je ubrzo izveden sa ispitivanja iza zgrade. Tada ga je Ružica videla poslednji put.
Ružica Šarac
Svedočila je pred MKTJ u predmetu „Gotovina i drugi“, 1. 4. 1998. godine.
„[…] Mog supruga su doveli gore radi ispitivanja. Rečeno nam će nakon ispitivanja biti pušteni. Rečeno nam je da samo čekamo i da se opustimo. Dok sam čekala na supruga, na ispitivanje su odveli još dvojicu muškaraca u civilnoj odeći. Jedan od njih bio je mladić koji se bunio i govorio im da je Hrvat. Oni su ga, bez obzira odveli. Nisam mogla da čujem šta se dešava. Sada sam videla i neke muškarce u drugačijim uniformama. Svi su imali crne marame ili poveze na glavi. Možda posle nekih sat vremena, jedan vojnik nas je pitao da li znamo gde je baza UNPROFOR-a. Pošto je nekoliko nas iz sobe odgovorilo potvrdno, grupu su odveli. Ja nisam htela da idem pre nego što puste mog muža, pa sam ostala tu s porodicom. Nešto kasnije mog supruga su izveli sa onom dvojicom koju su odveli radi ispitivanja. Moj suprug je sada na sebi imao civilno odelo; mora da su mu vojnici dali odeću, crnu kožnu jaknu i smeđe pantalone. Sprovodili su nas ka kapiji ograde oko „centra“, ali umesto da mog supruga i drugu dvojicu puste, oni su ih odveli iza zgrade istog časa kad smo izašli iz kuće. Tada sam ga poslednji put videla. Pre nego što su ga odveli nisam imala prilike da razgovaram s njim niti da ga išta pitam. Plašila sam se išta da kažem […]
[…] Isti vojnici koji nas prevezli iz sela u „centar“ sada su mene i članove moje porodice odvezli u bazu UNPROFOR-a u Kninu. Istog dana u bazu je stigao i mladi „Hrvat“ kojeg su ispitivali u „centru“. Pitala sam ga da li zna išta o mom suprugu, ali je rekao da ne zna. Pretpostavljam da je ovaj čovek imao oko 35 godine […] Prijavila sam UN-u nestanak svog supruga i službenici su uzeli neophodne podatke. U bazi sam ostala 40 dana i 16. septembra mene i ostale izbeglice prebacili su u Srbiju. […]“
Dana 28. 6. 2001. godine na Mesnom groblju u Kninu su ekshumirani posmrtni ostaci osobe pokopane 11. 8. 1995. godine. Dana 22. 2. 2006. godine ovi posmrtni ostaci identifikovani su kao ostaci Ilije Šarca. Na temelju podataka iz Zavoda za sudsku medicinu u Zagrebu, Ilija Šarac je umro usled strelnih rana glave i trupa.
