Izjava data MKTJ 12. 3 i 9. 4.2001. godine
Bosanski Musliman iz Mostara, lekar u Domu zdravlja u Prozoru od 1989. godine. Tokom 1993. godine i sukoba između Armije BiH i HVO-a otpušten je iz Doma zdravlja, ali je po pozivu morao da odlazi na organizovana mesta zatočenja HVO-a kako bi ukazivao medicinsku pomoć zatočenicima. Tokom leta 1993. godine je u više navrata odlazio u Srednju školu u Prozoru.
„[…]Dana 28. avgusta 1993., kada su svi ljudi iz Prozora proterani, doktor Mario Budimir је dao svoje mišljenje о zdravstvenom stanju šest zatvorenika. Ti su zatvorenici trebali biti pušteni na slobodu. Ostali zatvorenici iz Srednje škole vidjeli su kako su tu šestoricu ukrcali u džip i odvezli. Niko ih više nikad nije vidio.
Čuo sam da su među njima bili Avdo Alibegović, mој komšija koji је imao oko 60 godina i bolovao od raka; Ahmet Нodžic, koji је imao oko 47 godina i patio od psihičkih problema; Ibro Purgić, koji je takođe imao oko 47 godina i prije rata preživio infarkt; Numo Imamović, koji је imao oko 50 ili 55 godina i patio od problema s kičmom, te Нasko Нrnić, koji је imao oko 42 godine i patio od tuberkuloze pluća. Ti su ljudi bili stvamo bolesni. Pružio sam im pomoč tokom moје tri posjete Srednjoj školi i oni su bili moji pacijenti prije rata. […]”
Sa porodicom je otišao u Nemačku, ali se vratio u Bosnu i Hercegovinu 1998. godine. Zaposlio se u Domu zdravlja u Gornjem Vakufu.
