Tokom aprila 1992. godine, u zgradi Teriorijalne odbrane (TO) Bosanski Šamac bilo je zatočeno nekoliko desetina muškaraca Hrvata i Muslimana iz Bosanskog Šamca i okoline. Među njima je bio Anto Brandić zvani Dikan, pripadnik hrvatskih oružanih snaga koji je tada imao 62 godine. Dana 29. 4. 1992. godine u prostoriju u kojoj je bio zatočen Anto Brandić ušao je Slobodan Miljković Lugar i počeo da ga tuče drvenom nogom stola.

Posle jakh udaraca u potiljak, Ante je pao preko kanistera za vodu koji se nalazio u prostoriji. Drugi zatočenici su videli da se ne pomera i da mu iz usta teče krv. Slobodan Miljković Lugar je zatim odvukao telo Ante Brandića u dvorište TO-a, a onda su zatočenici čuli jedan ili dva pucnja. Muhamedu Bičiću i njegovom bratu Naseru je naređeno da telo ubace u kamion, za šta oni nisu imali snage zbog stalnog premlaćivanja koje su trpeli i iznemoglosti. Zatim je Slobodan Miljković Lugar jednom od srpskih vojnika naredio da ubaci telo na prikolicu kamiona i da ga baci u reku Savu.

Posmrtni ostaci Ante Brandića nisu pronađeni do kraja 2022. godine.