Bosanski Muslimani iz Diviča. U periodu od mesec dana, počevši od 26. 4. 1992. godine, srpski vojnici koji su dolazili u Divič su ih prozivali sa spiska i tukli, dok ih jednom prilikom nisu odveli u nepoznatnom pravcu. Njihovi posmrtni ostaci ekshumirani su iz masovne grobnice „Ramin grob“ 1998. godine. Identifikovani su DNK analizom i sahranjeni.

Svedok Dva

Svedočio je u predmetu „Dragan Slavković i drugi“ pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. 16. 6. 2006. godine.

Bosanski Musliman iz Diviča. Kada je Kula pala 26. 4. 1992. godine, u Divič su ušli srpski vojnici sa snajperima i topovima.

***

„onda je ušla jedinica neka sa nekim Žućom iz okolnog nekog sela oko Zvornika. Oni su imali nekakve uniforme, maskirne, ne znam.

***

on je premlaćivao sve ove koje je sa spiska prozivao. Imao je spisak, sve imenom i prezimenom.

***

odveden Bikić Enver, koji se nije nikada vratio […] Halilović Beriz, Mustafić Hasan, Mustafić Husein, Hadžiavdić Mustafa, koji je imao 90 godina, ali je bio vitalan. Svaki dan je išao u Zvornik biciklom i vraćao se, to je jedno pet kilometara. Zatim, Hadžiavdić Nijaz, zvani Šige, on je imao istetoviranu džamiju negde na sredini […]

***

Ovi što su nestali, da onda smo mi, tu je bilo premlaćivanja, tih mesec dana, bilo je pljačke. Zadnji dan su ulazili kada smo trebali ići, zadnji dan su ulazili neki u plavim onim policijskim. Govorili su ekavski. Čuo sam da su iz Loznice bili, ja ne znam tačno.“

***

Dana 26. 5. 1992. godine, razdvojen je od žena i dece i odveden u „Ciglanu“, a zatim u Dom kulture u Čelopeku. Nakon što je ranjen u Domu kulture 28. 6. 1992. godine, prebačen je u bolnicu, a zatim u zatvor u zgradi Suda za prekršaje. Sredinom februara 1993. godine je premešten u logor „Batković“, odakle je razmenjen posle sedam dana.