Bosanski Musliman iz Sanskog Mosta, penzioner. Dana 21. 12. 1992. godine pripadnik VRS Nenad Malić ubio je njegovog sina Refika ispred kafića u centru Starog Majdana.
„[…] Moj je sin otišao u Sanski Most, bila je pijaca, da sebi nešto pripremi i namjeravao je video je da mora nekuda da se seli[…]I kolega njegov Husein Grbić koji je isto bio na licu mesta, sa sinom skupa. I oni su sa Sanskog Mosta krenuli i otišli su pred kafić da nađu nekoga od pravoslavaca koji će ih prebaciti do Gradiške za novac. […]
[…]onaj (Malić) je punio pištolj, tako mi je objasnito. […] i oni su ubili mog sina, ubili su Grbić Huseina komšija je kolega mog sina […]nisam znao da je moj sin ubijen dok nije svanulo dan, kad je svanjivalo oko 7 sati […] ja sam izašao iz straže, đe, šta, kako nema ga kući. […] u to vreme ujutru sam ja izašao pošao da gledam gde je, a bili su naseljeni od Livna u mome komšiluku Đoko zvani, on je Ramić i Đorđe je njemu ime kao i sa mnom je ovako fino razgovarao, kaže izvini ali moram ti reći […] da je moj sin ubijen i komšija taj […] nisu mi odmah dali prići, malo sam sačekao (…) zatim sam otišao tamo na lice mesta našao sam sina […] moj je sin vidim u slepoočnicu ispljeno revolver, krvav je, tučen je vidi se modar je još ima udaraca, a Grbić Husein u grudni koš ispuco mu, nije odmah umro, vidi se da je pokupio noge i da se malo mučio, utom cjelu noć, umro je. […]
[…] U toku dana, a ja sam onda mislio se kako šta mora imati odobrenje za sahranu, jer ja ne smijem raditi bez odobrenja. Ja sam poslo neke koji su mogli otići u bolnicu i dobili su odobrenje […] mi smo pokupili ta mrtva tjela moga sina i komšija i doneli smo ih u moju kuću. U mojoj su kući prenoćili i sutradan tek smo ih ukopali […]“
