Svedočio je pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu 16. 5. 2019. godine.
Bosanski Srbin iz mesta Kožuh kod Doboja. U maju 1992. godine je imao 17 godina i bio je pripadnik srpske dobrovoljačke formacije. Neutvrđenog datuma u maju 1992. godine je u večernjim časovima sa još dva dobrovoljca, Nebojšom Stojanovićem i Ivanom Bosićem Bucom iz kruga fabrike „Energoinvest“ odveo Ivana Sivrića na lokalitet Djelovačke bare.
„[…] Znam da je uhapšen bio, priveden, zatvoren, držan kao zarobljenik, zato što je bio u ustaškoj uniformi, zarobljen je zbog toga, upao je u ruke dole našima u Modriči, ne znam gdje je krenuo u ustaškoj uniformi to ne znam, upao je na punktu, zarobljen je, doveden je kod nas u selo, tu je bio par dana […]
[…] Pošto su se znali odprije nije ga htio navodno baciti u Bosnu, tako pričaju sada ne znam tu, tamo, vamo, pošto su se znali, bili dobri, da mu roditelji nađu kad tad kosti, onaj, obećao mu je da će ga ubiti i da se nađe […] tako su se dogovorili, dole je straža ošla i iskopala jamu […]
[…] I došli su po mene, eto i ‘Buco’ taj Ivan i Nebojša su došli po mene u kuću i da idem dole sa njima eto, da ga pomognem […] Ošli dole, pokazali dole gde je […] rupa […]
[…] došli, ‘Buca’ parkirao auto, tu ostao eto, izveo ga tu, on kaže već iskopali rupu. […] Ništa znači ušao u rupu, imao želju da se pozdravi sa Nebojšom zadnji put, eto pružili ruku jedan drugom, pozdravili se, eto. […] On kleknuo, glavu stavio navukao na leđa sako, tako je reko Nebojša da navuče sako da ga ne gleda, navukao i kaže kada bude spreman da puca, on kaže spreman sam i to je to. […] Bilo 10 noću […] Ma bio mrkli mrak […]
[…] Prvo je htio ostaviti mene samog, kaže ‘Buco’ nećeš ga ostaviti samog, djete u šumi ovde kaže da zatrpava, ostaću ja i pomoću ja, i ja i ‘Buco’ smo zagrnuli. I onda smo sva trojica zajedno otišli. […] “
